TEMA „DNEVNIKA“: „SLUČAJ“ ALEKSANDAR VOJINOVIĆ Gde su Vošini talenti i šta je rešenje?

Jasno je bilo da je reč o talentovanom momku, čija budućnost je trebalo da bude povezana sa napretkom u crveno-belom dresu i da kroz godine dovoljno stasa, kako bi se izborio za mesto u prvom timu, čime bi i Vojvodina dokazala da je sposobna da se pozabavi promocijom mlađih kategorija, od njihovih početnih košarkaških koraka, do ozbiljnije seniorske uloge. To jeste san svakog organizaciono sposobnog kolektiva i razlog je vrlo jednostavan. Klub u tom slučaju može da profitira višestruko – stvaranjem svojih prvotimaca, novac se ne troši na dovođenje pojačanja, već može i da se zaradi, ukoliko dođe do prodaje.

Na pola tog puta bio je Stefan Marjanović, od koga je Vojvodina prošle godine profitirala i vratila značajan deo duga koji joj je omogućio bolje funkcionisanje i sigurno imao uticaj na istorijski uspešnu sezonu. Bilo je to na pola puta, jer Marjanović nije do kraja ispunio potencijal, pogotovo u prvom timu, mada je i sam imao želju da promeni sredinu i oproba se u juniorima Crvene zvezde. Pored finansijskog aspekta, kada je u pitanju razvoj igrača veoma važan je i renome. Ukoliko bi Vojvodina u kontinuitetu uspevala da proizvodi svoje talente, kojima bi novosadski klub bio odskočna daska za još viši nivo, nema sumnje da bi postala „lepak“ za sve klince, bez obzira na geografiju. Nešto slično kao što je OKK Beograd (Vojinović se opredelio baš za taj tim) ili Mega, sa tim što postoji jedna velika razlika.

OKK Beograd kao razvojni tim regionalnih talenata i Mega koja to radi na višem stupnju nisu takmičarski nastrojeni sastavi i nemaju pritisak rezultata, osim toga da izbore opstanak u Košarkaškoj ligi Srbije ili ABA ligi. Samim tim, postoji prostor za grešku i razvoj mladih igrača. Druga stvar, dva kluba se nalaze u dva različita ranga, najviša u domaćoj košarci i zbog toga su pogodni za postepeni napredak talenata, u čemu ulogu i te kako igra i nivo takmičenja.

Sve to je bitno iz nekoliko razloga. Vojvodina sa pritiskom rezultata i željom da se plasira u ABA ligu nema luksuz da se u tolikoj meri bavi promocijom potencijalnih prvotimaca i sem u „garbidž tajmu“, teško je očekivati da dobiju ozbiljniju šansu u kontinuitetu u sezoni u kojoj će svaki posed biti bitan. Novosađani će ponovo ciljati najviše – trofej u ABA 2 ligi, prvo mesto u Košarkaškoj ligi Srbije i što bolji rezultat u Kupu Radivoja Koraća, ako izbore plasman. To opet ne znači da kroz juniorski pogon Vošini klinci ne mogu da napreduju, ali je u konkurenciji OKK Beograda, koji može da im garantuje minute na istom nivou, sasvim očekivano da „klonferi“ budu izbor, velikim delikom i zbog toga što je jasno da zapažene partije na tom mestu znače i eventualni ugovor u Megi, a kada se uzme u obzir kakvu saradnju mašinerija Miška Ražnatovića ima sa NBA... Sve je jasno. Jasno je da je i sam proces proizvodnje igrača veoma zahtevan i da bi se i u suprotnom i Partizan i Crvena zvezda pozabavili tim, kao i da upravo njima treba da bude upućena najveća kritika zbog potencijalnog nedostatka kvaliteta u mlađim kategorijama.

Šta je onda rešenje? Vojvodina bi kvalitetan razvojni program mogla da omogući samo u slučaju plasmana u ABA ligu. Tako bi se stvorili uslovi da promocijom drugog tima, Stara, u Košarkašku ligu Srbije. novosadski talenti baš u tom prvenstvu grade priču za izlet na Jadran. U tom slučaju, crveno-beli bi mogli da budu kombinacija modela Mege zbog razvoja igrača i modela „večitih“, jer bi se evidentno igrala takmičarska košarka sa pritiskom rezultata. Dok do toga ne dođe, teško je očekivati da bi talenti ostajali u Vojvodini i čekali šansu na kašičicu, ili se borili kroz drugoligaša Star da se dodatno usavrše, kada sve to mogu da urade u OKK Beogradu, na višem nivou u odnosu na Star, uz više minuta u odnosu na novosadske crveno-bele.

V. M. Petrović