СТРАХИЊА БУКВИЋ ПРВИ ПАРАКАЈАКАШ ИЗ СРБИЈЕ НА ОЛИМПИЈСКИМ ИГРАМА: „Малим” победама до Париза

За Токио 2021. је било рано, али се зато члан Кајак-кану клуба Војводина намерачио на Париз и успео је да овери норму у дисциплини КЛ-2 пошто је био трећи у Б финалу на Светском првенству у Сегедину.

Србија ће тако први пут имати кајакаша на параолимпијским играма. Највећа спортска смотра на свету у параспорту одржаће се од 28. августа до 8. септембра.

– Очекивали смо да дођем до норме јер сам био спреман, а осећај је невероватан – рекао је за „Дневник” Страхиња Буквић. – Ово је био један од мојих снова, а сада ми је сан да се нађем на победничком постољу. Још је рано за прогнозе, али верујем да могу до највиших домета, спремаћу се за то свакако.

Пре одласка у „град светлости” Страхиња мора прво да се фокусира на Европско првенство у Сегедину, које га очекује за четири седмице.

– Леп је осећај када знаш да идеш на олимпијске игре, али нема потребе да ме то понесе. Сада темпирамо форму за европско, а после имамо времена да исто урадимо и да све наместимо како треба за Париз – објаснио је Буквић. 

Сви у Страхињином окружењу су срећни и поносни на њега и његов успех.

– Породица је највише заслужна за то што сам овде где јесам, јер су родитељи Татјана и Илија и брат Чедомир били уз мене у мојим најгорим тренуцима. Иза мене стоји и читав тим, највише тренер Петар Татар, помагао ми је и Урош Митјев, главни тренер у Војводини и сви чланови, Параолимпијски комитет Србије и Кајакаши савез Србије – рекао је Буквић.

Страхиња је почео да тренира паракајак 2017. године, а 2016. је гледао ПОИ у Рију, на којим је управо овај спорт и први пут био у програму.

– Углавном сам тада пратио атлетику и видео како функционише параспорт па сам пожелео да нађем неки у ком бих био добар. Пријатељ Арсен Арсеновић, тада паракајакаш, ми је препоручио да дођем у Нови Сад и у Војводину. Један дан сам се упознао са члановима клуба, а сутра сам већ почео да тренирам. Од почетка ми је тренер Петар Татар и он је заслужан за све што смо постигли. Знао сам да за олимпијске игре треба добро да се помучи, али пре саобраћајне несреће сам тренирао фудбал и није ми то било страно и знао сам да морам много да радим и да будем упоран – истакао је Буквић.

После годину дана тренирања прво такмичење било му је ЕП у Београду 2018. и од тада је у репрезентацији и редован учесник континенталних и светских шампионата.

– Брзо сам заволео кајак. Препоручио бих га, као и било који спорт, јер сам се ја кроз спорт учио животу. Боље се осећам после сваког тренинга. Када пружиш максимум знаш да је тај дан био успешан. Сваки дан малим победама долазиш до великог резултата. Тако и ја сада тренирам, без размишљања о Паризу. Када се пробудим, само мислим да тог дана урадим све најбоље што могу – поручио је Страхиња Буквић.

Страхиња Буквић је 23. маја 2011. године доживео саобраћајну несрећу.

– Требало ми је времена да све средим у глави, а после годину дана сам стао на протезе и од нуле кренуо у нови живот. Три године сам тренирао код куће у теретани коју смо брат и ја направили, а крајем 2016. сам осетио да сам спреман да почнем да се бавим неким спортом. Нисам много знао о кајаку, али када сам почео да тренирам заволео сам га. Породица ми је увек била подршка, гурала ме напред, али највише је заслужна моја глава која ми никада није дала да одустанем, као и воља за животом, спортом и правим вредностима – истакао је Буквић.

Страхиња Буквић је четврти из KKK Војводина који је оверио норму за највећи спортски догађај на свету. Пре њега су олимпијску визу као чланови четверца узели Милица Новаковић, Владимир Торубаров и Анђело Џомбета.

К. Бугарски