STRAHINJA BUKVIĆ PRVI PARAKAJAKAŠ IZ SRBIJE NA OLIMPIJSKIM IGRAMA: „Malim” pobedama do Pariza

Za Tokio 2021. je bilo rano, ali se zato član Kajak-kanu kluba Vojvodina nameračio na Pariz i uspeo je da overi normu u disciplini KL-2 pošto je bio treći u B finalu na Svetskom prvenstvu u Segedinu.

Srbija će tako prvi put imati kajakaša na paraolimpijskim igrama. Najveća sportska smotra na svetu u parasportu održaće se od 28. avgusta do 8. septembra.

– Očekivali smo da dođem do norme jer sam bio spreman, a osećaj je neverovatan – rekao je za „Dnevnik” Strahinja Bukvić. – Ovo je bio jedan od mojih snova, a sada mi je san da se nađem na pobedničkom postolju. Još je rano za prognoze, ali verujem da mogu do najviših dometa, spremaću se za to svakako.

Pre odlaska u „grad svetlosti” Strahinja mora prvo da se fokusira na Evropsko prvenstvo u Segedinu, koje ga očekuje za četiri sedmice.

– Lep je osećaj kada znaš da ideš na olimpijske igre, ali nema potrebe da me to ponese. Sada tempiramo formu za evropsko, a posle imamo vremena da isto uradimo i da sve namestimo kako treba za Pariz – objasnio je Bukvić. 

Svi u Strahinjinom okruženju su srećni i ponosni na njega i njegov uspeh.

– Porodica je najviše zaslužna za to što sam ovde gde jesam, jer su roditelji Tatjana i Ilija i brat Čedomir bili uz mene u mojim najgorim trenucima. Iza mene stoji i čitav tim, najviše trener Petar Tatar, pomagao mi je i Uroš Mitjev, glavni trener u Vojvodini i svi članovi, Paraolimpijski komitet Srbije i Kajakaši savez Srbije – rekao je Bukvić.

Strahinja je počeo da trenira parakajak 2017. godine, a 2016. je gledao POI u Riju, na kojim je upravo ovaj sport i prvi put bio u programu.

– Uglavnom sam tada pratio atletiku i video kako funkcioniše parasport pa sam poželeo da nađem neki u kom bih bio dobar. Prijatelj Arsen Arsenović, tada parakajakaš, mi je preporučio da dođem u Novi Sad i u Vojvodinu. Jedan dan sam se upoznao sa članovima kluba, a sutra sam već počeo da treniram. Od početka mi je trener Petar Tatar i on je zaslužan za sve što smo postigli. Znao sam da za olimpijske igre treba dobro da se pomuči, ali pre saobraćajne nesreće sam trenirao fudbal i nije mi to bilo strano i znao sam da moram mnogo da radim i da budem uporan – istakao je Bukvić.

Posle godinu dana treniranja prvo takmičenje bilo mu je EP u Beogradu 2018. i od tada je u reprezentaciji i redovan učesnik kontinentalnih i svetskih šampionata.

– Brzo sam zavoleo kajak. Preporučio bih ga, kao i bilo koji sport, jer sam se ja kroz sport učio životu. Bolje se osećam posle svakog treninga. Kada pružiš maksimum znaš da je taj dan bio uspešan. Svaki dan malim pobedama dolaziš do velikog rezultata. Tako i ja sada treniram, bez razmišljanja o Parizu. Kada se probudim, samo mislim da tog dana uradim sve najbolje što mogu – poručio je Strahinja Bukvić.

Strahinja Bukvić je 23. maja 2011. godine doživeo saobraćajnu nesreću.

– Trebalo mi je vremena da sve sredim u glavi, a posle godinu dana sam stao na proteze i od nule krenuo u novi život. Tri godine sam trenirao kod kuće u teretani koju smo brat i ja napravili, a krajem 2016. sam osetio da sam spreman da počnem da se bavim nekim sportom. Nisam mnogo znao o kajaku, ali kada sam počeo da treniram zavoleo sam ga. Porodica mi je uvek bila podrška, gurala me napred, ali najviše je zaslužna moja glava koja mi nikada nije dala da odustanem, kao i volja za životom, sportom i pravim vrednostima – istakao je Bukvić.

Strahinja Bukvić je četvrti iz KKK Vojvodina koji je overio normu za najveći sportski događaj na svetu. Pre njega su olimpijsku vizu kao članovi četverca uzeli Milica Novaković, Vladimir Torubarov i Anđelo Džombeta.

K. Bugarski