ПЕ­ТИ УЗА­СТОП­НИ ПО­РАЗ ФУД­БА­ЛЕ­РА ВОЈ­ВО­ДИ­НЕ ПРЕД РЕ­ВАНШ СА МА­РИ­БО­РОМ Не­ма жи­ри­ја за умет­нич­ки ути­сак

На жа­лост ко­лек­ти­ва у по­ла бе­лом, по­ла у цр­ве­ном и ње­го­вих по­што­ва­ла­ца, чи­ји је про­лет­њи по­вра­так на Ка­ра­ђор­ђе био за хва­лу, у фуд­ба­лу се за пла­сман бо­ду­ју је­ди­но го­ло­ви. Све оста­ло, па и умет­нич­ки ути­сак ко­ји је го­ло­ви­ма прет­хо­дио, жи­ве­ће тек до сле­де­ћег ис­ку­ше­ња и до но­вих утак­ми­ца у ко­ји­ма је зах­тев исто­ве­тан, из ме­ча у меч и од­но­си се на план ка­ко по­сти­ћи гол ви­ше у од­но­су на про­тив­нич­ки тим. Умет­нич­ки ути­сак оста­је у ана­ли­за­ма тек као основ ве­ро­ва­њу у тра­ја­ње и по­на­вља­ње ква­ли­тет­не игре у ко­јој је ко­на­чан ре­зул­тат је­ди­но ме­ри­ло вред­но­сти еки­пе.

По­др­шка са три­би­на пра­ти­ла је Во­шин по­вра­так на европ­ску сце­ну.Пре­по­зна­ју­ћи же­љу и енер­ги­ју у ко­лек­ти­ву, чи­ји су чел­ни љу­ди прет­хоп­дно ста­би­ли­зо­ва­ли клуб у свим сфе­ра­ма ње­го­вог де­ло­ва­ња, на­ви­ја­чи су ода­но­шћу иде­ји знат­но до­при­не­ли да Во­ши­ни игра­чи же­љу пре­то­че у на­ме­ру да се по­зи­ци­о­ни­ра­ју ви­со­ко и код ку­ће и из­ван гра­ни­ца Ср­би­је. Ре­зул­тат­ски низ про­те­гао се до ква­ли­фи­ка­ци­ја за Ли­гу Евро­пе и до ве­ли­чан­стве­ног от­по­ра слав­ном Ајак­су. И, ту је не­што кврц­ну­ло...!

Ни­ко да­нас не­ма пра­во да це­ни ка­ко су мо­жда Пе­тро­вић, Ива­но­вић, Цр­но­мар­ко­вић, Ве­лич­ко­вић, Ра­ду­ло­вић, По­ле­та­но­вић или Ме­до­је­вић и оста­ли у ти­му за­бо­ра­ви­ли ка­ко се пи­ка лоп­та и ка­ко се сти­же до про­тив­нич­ке мре­же. Још је ма­ње про­сто­ра за евен­ту­ал­но не­ги­ра­ње тре­не­ро­ве струч­но­сти у при­пре­ми и во­ђе­њу ти­ма. Сви су зна­тан кре­дит сте­кли ми­ну­лим ра­дом. Ме­ђу­тим, не и до­во­љан кре­дит за без­у­слов­но ве­ро­ва­ње да ће ре­зул­тат до­ле­пр­ша­ти сам, без шу­та у оквир про­тив­нич­ког го­ла, као што је то прак­са по­ка­за­ла у пр­вом по­лу­вре­ме­ну утак­ми­це са ТСЦ-ом. Са стра­не гле­да­но, квр­ну­ло је на­кон што је Вој­во­ди­на про­пу­сти­ла иде­ал­ну при­ли­ку да ели­ми­ни­ше ви­ше­стру­ког хо­ланд­ског пр­ва­ка и европ­ског шам­пи­о­на. Жал за про­пу­ште­ном шан­сом ге­не­ра­ци­је од­ра­зи­ла се на све у еки­пи и око ње. Све до ма­ри­бор­ског ис­ку­ше­ња фуд­бал­ска те­ма у Но­вом Са­ду био је дво­меч са Ајак­сом.У тој и та­квој ат­мос­фе­ри све је по­ста­ја­ло ма­ње ва­жно. Ма­ло ко је раз­ми­шљао о Ма­ри­бо­ру и све­му што сле­ди, а Ма­ри­бор­ча­ни су нај­у­спе­шни­ји клуб у исто­ри­ји сло­ве­нач­ког лоп­та­ња...

И та­ко... Вој­во­ди­на је у Бач­кој То­по­ли, као фор­мал­ни до­ма­ћин про­тив ТСЦ-а по­ра­же­на пе­ти пут уза­стоп­но, са 2,4 при­мље­на го­ла у про­се­ку по утак­ми­ци. Пре­ви­ше за по­ку­шај би­ло ка­квог прав­да­ње не­га­тив­ног ни­за на два так­ми­чар­ска фрон­та. Пре­ма­ло за оце­ну да су Бан­до­вић и игра­чи у ко­је ве­ру­је, баш као што и они ве­ру­ју ње­му, из­гу­би­ли ком­пас и ве­ру да су на пра­вом пу­ту. При­ли­ка за про­ве­ру и по­ко­па­ва­ње ди­ле­ме „или је­смо или ни­смо“ је на ви­ди­ку: ре­ванш са Ма­ри­бо­ром у Бач­кој То­по­ли, у че­твр­так ко­ји пр­ви до­ђе. 

Л. Бак­маз

Бан­до­вић пре­у­зи­ма од­го­вор­ност

Тре­нер Вој­во­ди­не Бо­жи­дар Бан­до­вић пре­у­зео је од­го­вор­ност за по­раз про­тив ТСЦ-а.

– Пр­ва два го­ла су нас ко­шта­ла – оце­нио је Бан­до­вић. – Же­лим да на­ста­ви­мо да игра­мо ова­ко, за­слу­жи­ли смо ви­ше, али го­ло­ве ка­кве при­ма­мо, то је већ не­што дру­го. Мо­ра­мо да ре­а­ли­зу­је­мо шан­се. Исти­на, да­ли смо го­ло­ве, али су по­стиг­ну­ти из ми­ли­ме­тар­ских оф­сајд по­зи­ци­ја. Са­да, по­што Алек­са Ву­ка­но­вић иде на опе­ра­ци­ју и би­ће ван стро­ја до пр­вен­стве­не па­у­зе, по­тре­бан нам је још је­дан на­па­дач. То не­ће би­ти ла­ко јер су игра­чи ко­ји вре­де већ на­шли клу­бо­ве.