PE­TI UZA­STOP­NI PO­RAZ FUD­BA­LE­RA VOJ­VO­DI­NE PRED RE­VANŠ SA MA­RI­BO­ROM Ne­ma ži­ri­ja za umet­nič­ki uti­sak

Na ža­lost ko­lek­ti­va u po­la be­lom, po­la u cr­ve­nom i nje­go­vih po­što­va­la­ca, či­ji je pro­let­nji po­vra­tak na Ka­ra­đor­đe bio za hva­lu, u fud­ba­lu se za pla­sman bo­du­ju je­di­no go­lo­vi. Sve osta­lo, pa i umet­nič­ki uti­sak ko­ji je go­lo­vi­ma pret­ho­dio, ži­ve­će tek do sle­de­ćeg is­ku­še­nja i do no­vih utak­mi­ca u ko­ji­ma je zah­tev isto­ve­tan, iz me­ča u meč i od­no­si se na plan ka­ko po­sti­ći gol vi­še u od­no­su na pro­tiv­nič­ki tim. Umet­nič­ki uti­sak osta­je u ana­li­za­ma tek kao osnov ve­ro­va­nju u tra­ja­nje i po­na­vlja­nje kva­li­tet­ne igre u ko­joj je ko­na­čan re­zul­tat je­di­no me­ri­lo vred­no­sti eki­pe.

Po­dr­ška sa tri­bi­na pra­ti­la je Vo­šin po­vra­tak na evrop­sku sce­nu.Pre­po­zna­ju­ći že­lju i ener­gi­ju u ko­lek­ti­vu, či­ji su čel­ni lju­di pret­hop­dno sta­bi­li­zo­va­li klub u svim sfe­ra­ma nje­go­vog de­lo­va­nja, na­vi­ja­či su oda­no­šću ide­ji znat­no do­pri­ne­li da Vo­ši­ni igra­či že­lju pre­to­če u na­me­ru da se po­zi­ci­o­ni­ra­ju vi­so­ko i kod ku­će i iz­van gra­ni­ca Sr­bi­je. Re­zul­tat­ski niz pro­te­gao se do kva­li­fi­ka­ci­ja za Li­gu Evro­pe i do ve­li­čan­stve­nog ot­po­ra slav­nom Ajak­su. I, tu je ne­što kvrc­nu­lo...!

Ni­ko da­nas ne­ma pra­vo da ce­ni ka­ko su mo­žda Pe­tro­vić, Iva­no­vić, Cr­no­mar­ko­vić, Ve­lič­ko­vić, Ra­du­lo­vić, Po­le­ta­no­vić ili Me­do­je­vić i osta­li u ti­mu za­bo­ra­vi­li ka­ko se pi­ka lop­ta i ka­ko se sti­že do pro­tiv­nič­ke mre­že. Još je ma­nje pro­sto­ra za even­tu­al­no ne­gi­ra­nje tre­ne­ro­ve struč­no­sti u pri­pre­mi i vo­đe­nju ti­ma. Svi su zna­tan kre­dit ste­kli mi­nu­lim ra­dom. Me­đu­tim, ne i do­vo­ljan kre­dit za bez­u­slov­no ve­ro­va­nje da će re­zul­tat do­le­pr­ša­ti sam, bez šu­ta u okvir pro­tiv­nič­kog go­la, kao što je to prak­sa po­ka­za­la u pr­vom po­lu­vre­me­nu utak­mi­ce sa TSC-om. Sa stra­ne gle­da­no, kvr­nu­lo je na­kon što je Voj­vo­di­na pro­pu­sti­la ide­al­nu pri­li­ku da eli­mi­ni­še vi­še­stru­kog ho­land­skog pr­va­ka i evrop­skog šam­pi­o­na. Žal za pro­pu­šte­nom šan­som ge­ne­ra­ci­je od­ra­zi­la se na sve u eki­pi i oko nje. Sve do ma­ri­bor­skog is­ku­še­nja fud­bal­ska te­ma u No­vom Sa­du bio je dvo­meč sa Ajak­som.U toj i ta­kvoj at­mos­fe­ri sve je po­sta­ja­lo ma­nje va­žno. Ma­lo ko je raz­mi­šljao o Ma­ri­bo­ru i sve­mu što sle­di, a Ma­ri­bor­ča­ni su naj­u­spe­šni­ji klub u isto­ri­ji slo­ve­nač­kog lop­ta­nja...

I ta­ko... Voj­vo­di­na je u Bač­koj To­po­li, kao for­mal­ni do­ma­ćin pro­tiv TSC-a po­ra­že­na pe­ti put uza­stop­no, sa 2,4 pri­mlje­na go­la u pro­se­ku po utak­mi­ci. Pre­vi­še za po­ku­šaj bi­lo ka­kvog prav­da­nje ne­ga­tiv­nog ni­za na dva tak­mi­čar­ska fron­ta. Pre­ma­lo za oce­nu da su Ban­do­vić i igra­či u ko­je ve­ru­je, baš kao što i oni ve­ru­ju nje­mu, iz­gu­bi­li kom­pas i ve­ru da su na pra­vom pu­tu. Pri­li­ka za pro­ve­ru i po­ko­pa­va­nje di­le­me „ili je­smo ili ni­smo“ je na vi­di­ku: re­vanš sa Ma­ri­bo­rom u Bač­koj To­po­li, u če­tvr­tak ko­ji pr­vi do­đe. 

L. Bak­maz

Ban­do­vić pre­u­zi­ma od­go­vor­nost

Tre­ner Voj­vo­di­ne Bo­ži­dar Ban­do­vić pre­u­zeo je od­go­vor­nost za po­raz pro­tiv TSC-a.

– Pr­va dva go­la su nas ko­šta­la – oce­nio je Ban­do­vić. – Že­lim da na­sta­vi­mo da igra­mo ova­ko, za­slu­ži­li smo vi­še, ali go­lo­ve ka­kve pri­ma­mo, to je već ne­što dru­go. Mo­ra­mo da re­a­li­zu­je­mo šan­se. Isti­na, da­li smo go­lo­ve, ali su po­stig­nu­ti iz mi­li­me­tar­skih of­sajd po­zi­ci­ja. Sa­da, po­što Alek­sa Vu­ka­no­vić ide na ope­ra­ci­ju i bi­će van stro­ja do pr­ven­stve­ne pa­u­ze, po­tre­ban nam je još je­dan na­pa­dač. To ne­će bi­ti la­ko jer su igra­či ko­ji vre­de već na­šli klu­bo­ve.