Интервју, Јована Пантовић: Није могло боље да се заврши

Бивша репрезентативка Србије и освајачица многобројних трофеја одлучила је да у тридесетој години каже збогом играчкој каријери и посвети се завршетку студија и новим изазовима.

– Није могла на бољи начин да се заврши ова прича. У три године освојен је велики број медаља и тутула и остварени су сви циљеви које смо зацртали, што на домаћој сцени, што у Дунав регионалној лиги. Истакла бих Регионалну лигу, јер смо успеле да смањимо гол разлику у односу на мађарске клубове и надам се да ће она бити још мања, као и то да ће се девојке у будућности још боље пласирати – истакла је за „Дневник” Јована Пантовић.

Које ти је од последња три финала било најтеже?

– Не гледам то на тај начин. Свако финале сам одиграла максимално и осећала сам се лепо, тако да тежину нисам осетила ни у једном моменту, нити какав притисак. У сваком финалу сам уживала и мислим да је то чар спорта.

Заслужна си за све успехе Војводине у последње три године, ова дупла круна освојена је баш на десетогодишњицу женске екипе. Да ли су девојке с годинама напредовале?

– Поносна сам на њих. Када сам дошла, те девојке су тек стасавале, а ја сам ту била као нека „Биг мама” која их је усмеравала и помагала им колико год је то могуће. На крају се све поклопило на најбољи начин, трећа титула, јубилеј и мој одлазак.

Како си се осећала када су те саиграчице изненадиле да ти уместо капитена Николине Травар подигнеш пехар?

– Оне нису знале све док судија није досудио крај утакмице, тада сам им рекла. Већина није ни поверовала у том тренутку, а онда ми је Нина уступила тај моменат да ја подигнем пехар. Част и привилегија је да један капитен учини тако нешто и желим да се захвалим и њој и осталим девојкама. Јако ми је драго да ми је указана таква прилика.

Који су ти планови за будућност?

– Приводим студије на Факултету организационих наука крају и надам се да ћу до краја године успети да завршим. Видећу шта ћу, вероватно ће се моја будућност кретати у смеру у којем иде моје образовање.

Твоја будућност неће бити везана уз ватерполо?

– Ватерполо ће, за сада, остати по страни. Никад не знамо шта нас очекује у будућности. За све што сам до сада рекла у животу да нећу, ја сам урадила, тако да ту књигу остављам отвореном.

Како си одлучила да се бавиш ватерполом?

– Ватерполо је последњи спорт којим сам мислила да ћу да се бавим. Почела сам 2006. у родном Београду. Сасвим случајно сам на ТВ-у видела женску утакмицу током Европског првенства које се тада одржавало у Београду. На мамино инсистирање отишла сам на један тренинг и заувек остала. Почела сам у ВК Врачар, који је у том моменту имао одличан тренерски кадар, али нажалост то није опстало. Мада, и данас имају женску секцију што ми је драго. Прешла сам у Таш, који је у том тренутку био државни првак са Милошом Брадићем на челу и неколико сезона заредом смо освајали трофеје. Онда је дошла Црвена звезда, такође са Брадићем и нови успеси, потом мађарски Сентеш и на крају Војводина.

Која су још твоја интересовања?

– Маркетинг и менаџмент, то је оно што завршавам на ФОН-у и надам се да ћу да се специјализујем у том смеру, како на основним, тако и на мастер студијама.

Како би могао да се популарише женски ватерполо?

– Прва ствар која би могла да допринесе је пренос неких важнијих утакмица, бар финала. Толико простора има на телевизији. Оно што сам имала прилике да видим у Мађарској је то да пред сваку утакмицу иде анализа играча, клубова, prеthodnih утакмица, стање на табели, док овде то не постоји – казала је Јована.

Можеш ли да упоредиш рад у женском ватерполу у Мађарској и овде, шта ми то треба још да урадимо да им се приближимо?

– Тамо је све на много професионалнијем нивоу, а много је и бољи однос Савеза према женском ватерполу. У Мађарској је играчицама првобитно занимање ватерполо, тамо сам осетила дозу професионализма, коју нажалост до тада нисама имала прилике да осетим у Србији. Успех репрезентације прати и масовност, па што је репрезентација успешнија, тако и све већи број деце долази да се бави тим спортом. Наравно они имају и велики број базена, много термина и одличан маркетинг. Ватерполо се увек гура у први план, без обзира на то да ли је мушки или женски. Они имају и две-три женске лиге, а ми само једну. Надам се да ће се и код нас ствари поправити, па ћемо моћи да очекујемо напредак у будућности – закључила је Пантовићева.

Гордана Маленовић