Intervju, Jovana Pantović: Nije moglo bolje da se završi
Potpuna dominacija vaterpolistkinja Vojvodine u poslednje tri godine u srpskom vaterpolu. Tri titule, tri nacionalna kupa i dve bronze u Dunav regionalnoj ligi, a onda je iznenađujuće usledila vest da je iskusna Jovana Pantović odlučila da „okači kapicu o klin”.
Bivša reprezentativka Srbije i osvajačica mnogobrojnih trofeja odlučila je da u tridesetoj godini kaže zbogom igračkoj karijeri i posveti se završetku studija i novim izazovima.
– Nije mogla na bolji način da se završi ova priča. U tri godine osvojen je veliki broj medalja i tutula i ostvareni su svi ciljevi koje smo zacrtali, što na domaćoj sceni, što u Dunav regionalnoj ligi. Istakla bih Regionalnu ligu, jer smo uspele da smanjimo gol razliku u odnosu na mađarske klubove i nadam se da će ona biti još manja, kao i to da će se devojke u budućnosti još bolje plasirati – istakla je za „Dnevnik” Jovana Pantović.
Koje ti je od poslednja tri finala bilo najteže?
– Ne gledam to na taj način. Svako finale sam odigrala maksimalno i osećala sam se lepo, tako da težinu nisam osetila ni u jednom momentu, niti kakav pritisak. U svakom finalu sam uživala i mislim da je to čar sporta.
Zaslužna si za sve uspehe Vojvodine u poslednje tri godine, ova dupla kruna osvojena je baš na desetogodišnjicu ženske ekipe. Da li su devojke s godinama napredovale?
– Ponosna sam na njih. Kada sam došla, te devojke su tek stasavale, a ja sam tu bila kao neka „Big mama” koja ih je usmeravala i pomagala im koliko god je to moguće. Na kraju se sve poklopilo na najbolji način, treća titula, jubilej i moj odlazak.
Kako si se osećala kada su te saigračice iznenadile da ti umesto kapitena Nikoline Travar podigneš pehar?
– One nisu znale sve dok sudija nije dosudio kraj utakmice, tada sam im rekla. Većina nije ni poverovala u tom trenutku, a onda mi je Nina ustupila taj momenat da ja podignem pehar. Čast i privilegija je da jedan kapiten učini tako nešto i želim da se zahvalim i njoj i ostalim devojkama. Jako mi je drago da mi je ukazana takva prilika.
Koji su ti planovi za budućnost?
– Privodim studije na Fakultetu organizacionih nauka kraju i nadam se da ću do kraja godine uspeti da završim. Videću šta ću, verovatno će se moja budućnost kretati u smeru u kojem ide moje obrazovanje.
Tvoja budućnost neće biti vezana uz vaterpolo?
– Vaterpolo će, za sada, ostati po strani. Nikad ne znamo šta nas očekuje u budućnosti. Za sve što sam do sada rekla u životu da neću, ja sam uradila, tako da tu knjigu ostavljam otvorenom.
Kako si odlučila da se baviš vaterpolom?
– Vaterpolo je poslednji sport kojim sam mislila da ću da se bavim. Počela sam 2006. u rodnom Beogradu. Sasvim slučajno sam na TV-u videla žensku utakmicu tokom Evropskog prvenstva koje se tada održavalo u Beogradu. Na mamino insistiranje otišla sam na jedan trening i zauvek ostala. Počela sam u VK Vračar, koji je u tom momentu imao odličan trenerski kadar, ali nažalost to nije opstalo. Mada, i danas imaju žensku sekciju što mi je drago. Prešla sam u Taš, koji je u tom trenutku bio državni prvak sa Milošom Bradićem na čelu i nekoliko sezona zaredom smo osvajali trofeje. Onda je došla Crvena zvezda, takođe sa Bradićem i novi uspesi, potom mađarski Senteš i na kraju Vojvodina.
Koja su još tvoja interesovanja?
– Marketing i menadžment, to je ono što završavam na FON-u i nadam se da ću da se specijalizujem u tom smeru, kako na osnovnim, tako i na master studijama.
Kako bi mogao da se populariše ženski vaterpolo?
– Prva stvar koja bi mogla da doprinese je prenos nekih važnijih utakmica, bar finala. Toliko prostora ima na televiziji. Ono što sam imala prilike da vidim u Mađarskoj je to da pred svaku utakmicu ide analiza igrača, klubova, prethodnih utakmica, stanje na tabeli, dok ovde to ne postoji – kazala je Jovana.
Možeš li da uporediš rad u ženskom vaterpolu u Mađarskoj i ovde, šta mi to treba još da uradimo da im se približimo?
– Tamo je sve na mnogo profesionalnijem nivou, a mnogo je i bolji odnos Saveza prema ženskom vaterpolu. U Mađarskoj je igračicama prvobitno zanimanje vaterpolo, tamo sam osetila dozu profesionalizma, koju nažalost do tada nisama imala prilike da osetim u Srbiji. Uspeh reprezentacije prati i masovnost, pa što je reprezentacija uspešnija, tako i sve veći broj dece dolazi da se bavi tim sportom. Naravno oni imaju i veliki broj bazena, mnogo termina i odličan marketing. Vaterpolo se uvek gura u prvi plan, bez obzira na to da li je muški ili ženski. Oni imaju i dve-tri ženske lige, a mi samo jednu. Nadam se da će se i kod nas stvari popraviti, pa ćemo moći da očekujemo napredak u budućnosti – zaključila je Pantovićeva.
Gordana Malenović