Нови Сад може поново да буде тениски град

Поповић је говорио о актуелним дешавањима, о томе да ли ће Новак учествовати на Аустралијан опену, објаснио је и разлоге због којих Нови Сад више не производи тениске звезде, а навео је и која то места у родном граду посебно воли да посети када се врати са напорних путовања.

Како оцењујете пласман Србије на Дејвис купу?

– Штета што ниједан од наша три друга играча (Лајовић, Крајиновић, Кецмановић) није остварио победу. Да јесте, мислим да бисмо чак били фаворити и против Русије, јер је Новак био неприкосновен. Нисмо смели да изгубимо први поен у синглу против Хрватске. Полуфинале је свакако велики резултат, него смо ми, што се тениса тиче, размажени. Кад бисмо у фудбалу или било ком другом спорту били трећи на свету, настала би еуфорија. Новак нам је поставио нестварне стандарде.

Шта мислите о новом формату овог такмичења?

– Формат је морао да се промени, јер је онај прошли био неизводљив. Сезоне су предуге, то је узимало још додатне четири недеље, па је тениска сезона трајала 11 месеци и недељу дана. Последњих 15 година у Дејвис купу било је мање „великих“ имена. Сада није било Тима и Надала због повреда, а да су они учествовали, турнир би био веома јак.

Шта бисте издвојили оно по чему се издвајате од других тренера?

– Специфичан сам, пошто сам задржао играчки ниво, тако да могу и да играм и да тренирам са тенисерима. Да би се дошло до неких запажених резултата, потребно је да се све поклопи, и код тренера и код играча. Пошто је то однос „један на један“, такође је неопходно да и ван терена ствари функционишу. Личности тренера и играча се разликују, зато не постоји један тренер који би био најбољи за све играче и управо због тога је наш посао другачији и специфичан.

Како објашњавате то што Нови Сад тренутно нема играча/играчицу у тениском врху?

– Нови Сад има тениску историју, о чему сведоче имена попут Монике Селеш, Сандре Наћук и Татјане Јечменице. Нови Сад може да буде тениски град и први корак би био да се обезбеди бесплатан „балон“ за најталентованију децу, тј. да добију по два сата термина дневно, да могу да тренирају ти који су рецимо у десет најбољих у својој генерацији. Тенис је изразито скуп спорт и ако се иде на највеће циљеве, дете већ од 11, 12. године треба да тренира два сата дневно. Имајући у виду да два сата у сали у Новом Саду кошта 25 евра, то је за средњу класу неприхватљиво. Погрешно је то што је све централизовано у Београду. Потребно је отворити центре и у Новом Саду, Нишу, Чачку, Суботици... То би створило велику разлику.

С обзиром на то да сте на путу већим делом године, шта је оно што највише волите да посетите када се вратите у родни град?

– Дефинитивно, Нови Сад је моје најдраже место. Када се вратим са пута, прво одем на недељни ручак код маме и посетим другове из детињства. Волим да прошетам и Дунавским парком, одиграм мало „за своју душу“ у ТК Војводина. Наравно, волим да се прошетам и центром, седнем и попијем кафу. Ту „напуним батерије“, искључим се и онда сам спреман да идем даље – истакао је тениски тренер Петар Поповић.

Вук Милош Петровић

Како коментаришете услове учествовања на предстојећем Аустралијан опену?

– И много раније се знало да ће вакцинација бити неопходна. Свака држава је прописала своје услове и правила, тако да то нема везе са турниром. Што се тиче Новака, очекујем да ће се наћи решење, можда у виду карантина, где би, на пример, изнајмио кућу са тереном и ту се припремао за учешће на Аустралијан опену.