Novi Sad može ponovo da bude teniski grad

Popović je govorio o aktuelnim dešavanjima, o tome da li će Novak učestvovati na Australijan openu, objasnio je i razloge zbog kojih Novi Sad više ne proizvodi teniske zvezde, a naveo je i koja to mesta u rodnom gradu posebno voli da poseti kada se vrati sa napornih putovanja.

Kako ocenjujete plasman Srbije na Dejvis kupu?

– Šteta što nijedan od naša tri druga igrača (Lajović, Krajinović, Kecmanović) nije ostvario pobedu. Da jeste, mislim da bismo čak bili favoriti i protiv Rusije, jer je Novak bio neprikosnoven. Nismo smeli da izgubimo prvi poen u singlu protiv Hrvatske. Polufinale je svakako veliki rezultat, nego smo mi, što se tenisa tiče, razmaženi. Kad bismo u fudbalu ili bilo kom drugom sportu bili treći na svetu, nastala bi euforija. Novak nam je postavio nestvarne standarde.

Šta mislite o novom formatu ovog takmičenja?

– Format je morao da se promeni, jer je onaj prošli bio neizvodljiv. Sezone su preduge, to je uzimalo još dodatne četiri nedelje, pa je teniska sezona trajala 11 meseci i nedelju dana. Poslednjih 15 godina u Dejvis kupu bilo je manje „velikih“ imena. Sada nije bilo Tima i Nadala zbog povreda, a da su oni učestvovali, turnir bi bio veoma jak.

Šta biste izdvojili ono po čemu se izdvajate od drugih trenera?

– Specifičan sam, pošto sam zadržao igrački nivo, tako da mogu i da igram i da treniram sa teniserima. Da bi se došlo do nekih zapaženih rezultata, potrebno je da se sve poklopi, i kod trenera i kod igrača. Pošto je to odnos „jedan na jedan“, takođe je neophodno da i van terena stvari funkcionišu. Ličnosti trenera i igrača se razlikuju, zato ne postoji jedan trener koji bi bio najbolji za sve igrače i upravo zbog toga je naš posao drugačiji i specifičan.

Kako objašnjavate to što Novi Sad trenutno nema igrača/igračicu u teniskom vrhu?

– Novi Sad ima tenisku istoriju, o čemu svedoče imena poput Monike Seleš, Sandre Naćuk i Tatjane Ječmenice. Novi Sad može da bude teniski grad i prvi korak bi bio da se obezbedi besplatan „balon“ za najtalentovaniju decu, tj. da dobiju po dva sata termina dnevno, da mogu da treniraju ti koji su recimo u deset najboljih u svojoj generaciji. Tenis je izrazito skup sport i ako se ide na najveće ciljeve, dete već od 11, 12. godine treba da trenira dva sata dnevno. Imajući u vidu da dva sata u sali u Novom Sadu košta 25 evra, to je za srednju klasu neprihvatljivo. Pogrešno je to što je sve centralizovano u Beogradu. Potrebno je otvoriti centre i u Novom Sadu, Nišu, Čačku, Subotici... To bi stvorilo veliku razliku.

S obzirom na to da ste na putu većim delom godine, šta je ono što najviše volite da posetite kada se vratite u rodni grad?

– Definitivno, Novi Sad je moje najdraže mesto. Kada se vratim sa puta, prvo odem na nedeljni ručak kod mame i posetim drugove iz detinjstva. Volim da prošetam i Dunavskim parkom, odigram malo „za svoju dušu“ u TK Vojvodina. Naravno, volim da se prošetam i centrom, sednem i popijem kafu. Tu „napunim baterije“, isključim se i onda sam spreman da idem dalje – istakao je teniski trener Petar Popović.

Vuk Miloš Petrović

Kako komentarišete uslove učestvovanja na predstojećem Australijan openu?

– I mnogo ranije se znalo da će vakcinacija biti neophodna. Svaka država je propisala svoje uslove i pravila, tako da to nema veze sa turnirom. Što se tiče Novaka, očekujem da će se naći rešenje, možda u vidu karantina, gde bi, na primer, iznajmio kuću sa terenom i tu se pripremao za učešće na Australijan openu.