Стрелац Миленко Себић, староседелац у "Дневниковом" избору најбољих спортиста Војводине

Прошле године одлучила је бронза на Олимпијским играма у Токију, а за треће место на Дневниковој листи ове године квалификовала га је бронзана медаља у екипној конкуренцији на Светском првенству у Каиру, заједно са репрезентативним колегама Милутином Стефановићем и Лазаром Ковачевићем. Како у Каиру, тако и у Орану, где је позлатио учешће на Медитеранским играма, члан Стрељачке дружине Нови Сад 1790 у мету је гађао ваздушном пушком. У трофејној сезони, на четири такмичења за Светски  куп, три пута је био у финалу, а један пут је завршио на деветом месту.

Шта је у Новој години, осим тренирања и такмичења, пожелео и шта очекује Миленко Себић:

– Желим да будем здрав и да могу да се такмичим са свима, а онда и да кренем са неким другим пројектима. Пошто се бавим оружарством, радимо прототипове кундака за спортско стрељаштво. Већ сам урадио неколико комада и људи са тим кундаком гађају по свету. 

– Задовољан сам учинком у сезони – цени Себић, који је у једном моменту заузимао четврто место на Светској листи. – Успео сам да се одржим у светском врху, о чему сведочи и пласман  међу 12 најбољих стрелаца у свету малокалибарском пушком. На Председничком купу (Финале светског купа) у Каиру заузео сам шесто место. Круна свега што сам постигао у сезони јесте ново Дневниково признање. Веома ми је драга ова награда, а манифестација на којој се проглашавају најбољи има посебну чар. Све бих дао да  и за годину дана будем део овог избора. Потрудићу се да резултатима осигурам себи место међу најбољима. 

Стрелци су попут породице, тако су и организовани у раду. Миленку Себићу је супруга тренер, Зорани Аруновић сестра Јелена, Дамиру Микецу брат Горан, Ивану Анђушић Максимовић некада је тренирао отац Горан... 

– Могу да истакнем стручност моје супруге. Она је у Русији завршила факултет, усмерења за спортско стрељаштво. Била је део руске стрељачке репрезентације и прошла је њихову школу. Много зна, заједно радимо сваки дан, правимо планове, комбинујемо… Добро познајем европску школу стрељаштва, светску такође, тако да сва сазнања миксујемо са елементима руске школе. Алина ради са још троје стрелца, међу њима је и Ивана Анђушић Максимовић, која се после две и по године паузе вратила и већ постиже одличне резултате. Трудимо се да одвојимо стрељаштво од приватних ствари, како бисмо код куће могли да уживамо са својом ћерком. Она нас, додуше, свуда прати, она је наша маскота и без ње круг не би био затворен. Помаже нам и бодри нас – рекао је Себић.

Следе такмичарски изазови у предолимпијској години. Још пре Нове године поједини стрелци су већ освојили олимпијске квоте за Игре у Паризу 2024. године. 

– Сваком спортисти Олимпијске игре представљају мотив због кога је вредно свако одрицање и сваки напор да се до Игара стигне – најавио је нову такмичарску сезону наш саговорник. – Пробаћу, даћу све од себе да се квалификујем за Париз. Било би то моје треће учешће на Олимпијским играма. Медаљом у Токију остварио сам животни циљ, сада могу да уживам у стрељаштву. Не бих да прогнозирам, не волим комбинације у смислу „шта ће бити” или „када ће бити”. То што могу да гарантујем и себи и другима јесте да ћу да урадим све што је до мене, да ми Париз не остане само у сновима. Знам сигурно да ћу радити пуном паром у сарадњи са мојим тренером и супругом Алином Себић. План смо сачинили, борићемо се максимално за олимпијску квоту. Видећемо какве ће нам карте Бог поделити.

Правила за освајање квота су измењена, на штету такмичара. Наиме, до сада је до квота било могуће стићи и резултатима на такмичењима за Светски куп. Та могућност је стрелцима сада ускраћена.

– Добро сте обавештени. Прво такмичење на коме је могуће освајање квота биће Европско првенство ваздушним оружјем у марту, у Талину. Следе нам Европске игре у јуну у Пољској, па Светско првенство у августу у Azerbejyanu. После такмичења у предолимпијској, следи и Европско надметање ваздушним оружјем у олимпијској години. Постоји и алтернативни начин, то је ранг–листа најбољих на свету.  На основу редоследа на листи, први који нема квоту, стиче право излаза на олимпијску ватрену линију. Међутим, постоји и резерва у том смеру: ако земља већ има квоту у тој дисциплини, онда се норма пребацује на следећег такмичара на ранг–листи. Лично, мишљења сам да би најреалнији био пласман по светској ранг–листи, да најбољих 50 иду на Олимпијске игре – закључио је Миленко Себић.

Гордана Маленовић