СРЂАН БАБИЋ: Чврсто сам на земљи (цео интервју)

(Од нашег специјалног извештача)

Смирен и насмејан, остављао је утисак момка који зна шта хоће у животу, који препознаје и уме да цени вредности. И у спорту и у животу. Иако не једини, основни повод за овај интервју била је информација из енглеских медија да је славни Челси заинтересован за њега. После италијанске Сампдорије и Барселоне и клуб са Стамфорд Бриyа би високог (192 цм) Бањалучанина и репрезентативца Србије до 20 година радо видео у својим редовима.

- Искрено, о интересовању Челсија и тренера Муриња сазнао сам из медија. Ништа конкретније о томе не знам, али, свеједно, трудим се да ни не размишљам о таквој могућности. Никуда ми се из Војводине не жури, настојим да останем на земљи с обе ноге и да никуда не полећем. Наравно, и да испуњавам обавезе које пред саиграче и мене поставља тренер Зоран Марић. Главом и телом сам у Белеку, а на мом менаyеру Зорану Павловићу и људима из Војводине је да воде евентуалне разговоре са заинтересованим клубовима. Не иде ми се у иностранство по сваку цену, имам тек 18 година и довољно времена да вучем, по мени, добре и правовремене потезе – рекао је Бабић.

Није свеједно када се велики европски клубови интересују за вас. Да ли вам то ствара било какве проблеме?

- Понекад је тешко носити то бреме, али настојим да се из свега искључим. У неким мојим размишљањима, некако и није логично претпоставити да са 18 година, част изузецима, могу одмах да заиграм у неком великом клубу. Више бих волео да идем путем који је, рецимо, прошао Душан Тадић и да напредујем корак по корак.

Веома млади сте искочили у први план?

- Прошле зиме на припремама у Турској сам се борио за место у екипи код тренера Сосе Бабића. Годину дана касније, када се свега присетим, схватам да је пуно тога лепог стало у тих 365 дана. Усталио сам се у првом тиму, играо сам у финалу Купа Србије, постигао гол и освојио, заједно с екипом, победнички пехар, који је Војводина толико желела. С репрезентацијом до 20 година квалификовао сам се за Светско првенство на Новом Зеланду, постао сам пунолетан, положио возачки испит... Све то успео сам као веома млад играч, али старо је правило да из јаког колектива искачу и појединци и то се управо и мени догодило. Имао сам и имам ту срећу да играм уз сјајне старије саиграче, попут Нина Пекарића, Енвера Аливодића, Лазе Веселиновића и да не набрајам даље, што ми је у великој мери помогло да се истакнем, а да моје партије буду примећене…

Споменули сте Нина Пекарића, утисак је да бољег саиграча, учитеља и пријатеља нисте могли ни да пожелите на старту каријере?

- Не могу да се сетим правих речи којима бих описао Нина и почео реченицу о њему. Велики је човек, екстра фудбалер, сјајан пријатељ који је увек спреман да помогне и пружи прави савет у право време. Заиста имам велику срећу да стасавам уз њега.

Како сте задовољни првим данима припрема у Белеку?

- Имамо одличне услове, од смештаја, до сјајних терена на којима радимо. Трудимо се да максимално то све искористимо. Основни циљ биће нам да се изборимо за европску визу, што значи да нам је жеља да будемо најмање трећи на крају лиге. Ако урадимо нешто преко тога, биће то својеврсна премија, а мислим да имамо потенцијал и за веће домете. Атмосфера у екипи је феноменална, рад јесте захтеван и тежак, али се све издржава и мислим да наши навијачи имају разлога за оптимизам.

Шта овом тиму црвено-белих фали да би заиграо као и у првом делу јесени?

- Мало тога. Мирко Иванић је мозак екипе, играч који има одличан преглед игре и још бољи пас. Аливодић и Гаћиновић чине феноменалан тандем нападача по боковима, Стојановић може да замени отишлог Веселиновића у шпицу, а ту је и Ћурко. Очекујем да ће и Yон Мери дати допринос нашој ефикасности и верујем у добру и ефикасну игру Војводине у другом делу првенства.

Чека вас Светско првенство на Новом Зеланду?

-  Жеља ми је, а имамо тим који је способан за високе домете, да остваримо историјски успех и стигнемо далеко. Ма,што да не и до полуфинала... Селектор Вељко Пауновић направио је одличну селекцију, играмо заједно већ неколико година, добро се познајемо и уиграни смо. Добро ће нам доћи и десетодневне мини-припреме у Аустралији, где ћемо се адаптирати на другу временску зону и климатске услове и заиста верујем у одличне резултате. Уз мене, и то ми је важно, играће и моји бивши и садашњи саиграчи из Војводине, голман Вања Милинковић-Савић, његов брат Сергеј и Мијат Гаћиновић.

Недостаје ли вам понекад родна Бањалука?

-  Било ми је тешко прве године када сам дошао у Нови Сад. Тада сам научио да гледам само унапред, да будем посвећен фудбалу и све је после тога било лакше. Навикао сам се на Нови Сад, прихватили су ме људи у њему као да сам рођен. Не тугујем за Бањалуком, волим да одем, али ми је лепо и у Новом Саду – истакао је Срђан Бабић.

Александар Предојевић

Само за Војводину

Многи великани европског фудбала направили су ред испред Срђана Бабића, желећи да га приволе својим царствима. Да ли би, можда, могао да игра и за неки тим у Србији, осим Војводине, питали смо Бањалучанина.

- Било је интересовања за мене и из Црвене звезде и из Партизана. После дреса Војводине, међутим, не бих могао да играм ни за један српски тим, тако да ћу каријеру, када за то дође време, наставити у иностранству – одговорио је Бабић.

Брат репрезентативац БиХ

Бабићев рођени брат Небојша је веома талентовани фудбалер.

- Небојша игра на истој позицији као и ја, штопера, и члан је Борца из Бањалуке. Репрезентативац је БиХ до 17 година и други кажу веома је талентован. Имао је позив из Београда, али се наш отац није сложио с идејом да тамо оде сам да живи, тако да није постао члан Црвене звезде. Видећемо како ће се његова каријера даље развијати и у ком клубу.