SRĐAN BABIĆ: Čvrsto sam na zemlji (ceo intervju)

(Od našeg specijalnog izveštača)

Smiren i nasmejan, ostavljao je utisak momka koji zna šta hoće u životu, koji prepoznaje i ume da ceni vrednosti. I u sportu i u životu. Iako ne jedini, osnovni povod za ovaj intervju bila je informacija iz engleskih medija da je slavni Čelsi zainteresovan za njega. Posle italijanske Sampdorije i Barselone i klub sa Stamford Briya bi visokog (192 cm) Banjalučanina i reprezentativca Srbije do 20 godina rado video u svojim redovima.

- Iskreno, o interesovanju Čelsija i trenera Murinja saznao sam iz medija. Ništa konkretnije o tome ne znam, ali, svejedno, trudim se da ni ne razmišljam o takvoj mogućnosti. Nikuda mi se iz Vojvodine ne žuri, nastojim da ostanem na zemlji s obe noge i da nikuda ne polećem. Naravno, i da ispunjavam obaveze koje pred saigrače i mene postavlja trener Zoran Marić. Glavom i telom sam u Beleku, a na mom menayeru Zoranu Pavloviću i ljudima iz Vojvodine je da vode eventualne razgovore sa zainteresovanim klubovima. Ne ide mi se u inostranstvo po svaku cenu, imam tek 18 godina i dovoljno vremena da vučem, po meni, dobre i pravovremene poteze – rekao je Babić.

Nije svejedno kada se veliki evropski klubovi interesuju za vas. Da li vam to stvara bilo kakve probleme?

- Ponekad je teško nositi to breme, ali nastojim da se iz svega isključim. U nekim mojim razmišljanjima, nekako i nije logično pretpostaviti da sa 18 godina, čast izuzecima, mogu odmah da zaigram u nekom velikom klubu. Više bih voleo da idem putem koji je, recimo, prošao Dušan Tadić i da napredujem korak po korak.

Veoma mladi ste iskočili u prvi plan?

- Prošle zime na pripremama u Turskoj sam se borio za mesto u ekipi kod trenera Sose Babića. Godinu dana kasnije, kada se svega prisetim, shvatam da je puno toga lepog stalo u tih 365 dana. Ustalio sam se u prvom timu, igrao sam u finalu Kupa Srbije, postigao gol i osvojio, zajedno s ekipom, pobednički pehar, koji je Vojvodina toliko želela. S reprezentacijom do 20 godina kvalifikovao sam se za Svetsko prvenstvo na Novom Zelandu, postao sam punoletan, položio vozački ispit... Sve to uspeo sam kao veoma mlad igrač, ali staro je pravilo da iz jakog kolektiva iskaču i pojedinci i to se upravo i meni dogodilo. Imao sam i imam tu sreću da igram uz sjajne starije saigrače, poput Nina Pekarića, Envera Alivodića, Laze Veselinovića i da ne nabrajam dalje, što mi je u velikoj meri pomoglo da se istaknem, a da moje partije budu primećene…

Spomenuli ste Nina Pekarića, utisak je da boljeg saigrača, učitelja i prijatelja niste mogli ni da poželite na startu karijere?

- Ne mogu da se setim pravih reči kojima bih opisao Nina i počeo rečenicu o njemu. Veliki je čovek, ekstra fudbaler, sjajan prijatelj koji je uvek spreman da pomogne i pruži pravi savet u pravo vreme. Zaista imam veliku sreću da stasavam uz njega.

Kako ste zadovoljni prvim danima priprema u Beleku?

- Imamo odlične uslove, od smeštaja, do sjajnih terena na kojima radimo. Trudimo se da maksimalno to sve iskoristimo. Osnovni cilj biće nam da se izborimo za evropsku vizu, što znači da nam je želja da budemo najmanje treći na kraju lige. Ako uradimo nešto preko toga, biće to svojevrsna premija, a mislim da imamo potencijal i za veće domete. Atmosfera u ekipi je fenomenalna, rad jeste zahtevan i težak, ali se sve izdržava i mislim da naši navijači imaju razloga za optimizam.

Šta ovom timu crveno-belih fali da bi zaigrao kao i u prvom delu jeseni?

- Malo toga. Mirko Ivanić je mozak ekipe, igrač koji ima odličan pregled igre i još bolji pas. Alivodić i Gaćinović čine fenomenalan tandem napadača po bokovima, Stojanović može da zameni otišlog Veselinovića u špicu, a tu je i Ćurko. Očekujem da će i Yon Meri dati doprinos našoj efikasnosti i verujem u dobru i efikasnu igru Vojvodine u drugom delu prvenstva.

Čeka vas Svetsko prvenstvo na Novom Zelandu?

-  Želja mi je, a imamo tim koji je sposoban za visoke domete, da ostvarimo istorijski uspeh i stignemo daleko. Ma,što da ne i do polufinala... Selektor Veljko Paunović napravio je odličnu selekciju, igramo zajedno već nekoliko godina, dobro se poznajemo i uigrani smo. Dobro će nam doći i desetodnevne mini-pripreme u Australiji, gde ćemo se adaptirati na drugu vremensku zonu i klimatske uslove i zaista verujem u odlične rezultate. Uz mene, i to mi je važno, igraće i moji bivši i sadašnji saigrači iz Vojvodine, golman Vanja Milinković-Savić, njegov brat Sergej i Mijat Gaćinović.

Nedostaje li vam ponekad rodna Banjaluka?

-  Bilo mi je teško prve godine kada sam došao u Novi Sad. Tada sam naučio da gledam samo unapred, da budem posvećen fudbalu i sve je posle toga bilo lakše. Navikao sam se na Novi Sad, prihvatili su me ljudi u njemu kao da sam rođen. Ne tugujem za Banjalukom, volim da odem, ali mi je lepo i u Novom Sadu – istakao je Srđan Babić.

Aleksandar Predojević

Samo za Vojvodinu

Mnogi velikani evropskog fudbala napravili su red ispred Srđana Babića, želeći da ga privole svojim carstvima. Da li bi, možda, mogao da igra i za neki tim u Srbiji, osim Vojvodine, pitali smo Banjalučanina.

- Bilo je interesovanja za mene i iz Crvene zvezde i iz Partizana. Posle dresa Vojvodine, međutim, ne bih mogao da igram ni za jedan srpski tim, tako da ću karijeru, kada za to dođe vreme, nastaviti u inostranstvu – odgovorio je Babić.

Brat reprezentativac BiH

Babićev rođeni brat Nebojša je veoma talentovani fudbaler.

- Nebojša igra na istoj poziciji kao i ja, štopera, i član je Borca iz Banjaluke. Reprezentativac je BiH do 17 godina i drugi kažu veoma je talentovan. Imao je poziv iz Beograda, ali se naš otac nije složio s idejom da tamo ode sam da živi, tako da nije postao član Crvene zvezde. Videćemo kako će se njegova karijera dalje razvijati i u kom klubu.