Бранислав Вучков, оснивач ШК Детелинара из Новог Сада: Пола века непрекидног рада за понос

Мало који колектив из наше северне покрајине може се похвалити тако дугом традицијом и огромним ентузијазмом његових чланова, који су учинили да клуб опстане и у тешким временима. Тим поводом разговарарали смо са Браниславом Вучковим (79), човеком који је удахнуо живот овом узорном колективу и који је и дан данас његов почасни председник и председник клупске Скупштине.

Одакле је потекла идеја за оснивање ШК Детелинара и да ли је било тешко спровести је у дело?

– На моју и иницијативу осталих ентузијаста, који су се окупили у омладинском клубу, дошло је до оснивања омладинског шаховског клуба Детелинара 1970. године. Кратко играње шаха у клубу је престало и почели смо да се селимо са просторијама: Месна заједница Југовићево, градска аутобуска станица – сала радничког савета ГСП-а, сала фирме АТРО 25 мај и неколико година у сали НШК-а, да би 17 година од формирања клуб добио на коришћење садашње просторије у Руменачкој 152, када смо постали пуноправни члан Спортског друштва Раднички. Морам одати признање Марку Војновићу, који је тада био председник Спортског друштва Раднички, јер је он био заслужан за добијање просторија, као и Матији Ковачу, који је био делегат Извршног већа Скупштине општине Детелинара. Радне организације Аутокаросерија и НИНА израдиле су 16 шаховских столова. Све је то било врло тешко и напорно, али смо издржали захваљујући ентузијазму свих људи који су чинили наш мали колектив – присећа се Вучков.

Ко су били оснивачи и најистакнутији појединци у животу и раду клуба?

– Врло је незахвално набрајати све људе који су заслужни за постојање клуба због опасности да некога изоставим. Оснивачи клуба и његови најактивнији чланови су били: Јован Бедов, Драгољуб Анђелковић, Мирослав Бурка, Петар Милиновић, Јела Малиновић, Драган Малиновић, Томислав Чагљевић, Милорад Грбић и Јулијан Месарош. Клуб 1976. године мења име у Раднички шаховски клуб Детелинара. Моја маленкост ради у клубу већ 50 година, од првог дана његовог постојања, а пођеднако заслужни за рад су: Матија Ковач као играч и финансијски стручњак, Матија Ракић као благајник, Божидар Зердо као секретар, као и Младен Гулан, Слободан Сантрач, Слободан Стојисављевић, Јела Малиновић, Радованка Гулан, а посебно морам да одам признање мом заменику, садашњем председнику клуба ФИДЕ мајстору Бориславу Радановићу, који успешно води клуб као капитен и играч са највише освојених поена за Детелинару. Имена свих председника клуба од настанка па до данас су: Јован Бедов, Миклош Мароти, Бранислав Вучков, Никола Павловић, Ђоко Ћурковић, Алојзије Ганић и садашњи председник Борислав Радановић.

Шта су некада били најважнији клупски циљеви, а којим  стремите данас у години јубилеја?

– Најважнији циљеви су одувек били учешћа на редовним турнирима, као што су Лигашка такмичења, Куп Војводине, Куп тадашње државе СФРЈ и остала интернационална такмичења и тежња да клуб на сваком од ових надметања напредује и пласира се у виши ранг. Поред тога, увек је, као и данас, био императив да се одржи Првенство клуба, као и да заживи школа шаха, у оквиру које би се организовали и различити категорни турнири. На жалост, свега тога је данас све мање због лоше финансијске ситуације у шаху. Међутим, никада нисмо одустали од тога да сваке године играмо стандардно добро, а по могућству и да остваримо одређени напредак.

На шта сте посебно поносни и шта је то што овај клуб чини јединственим?

– Поносан сам на то што је клуб 50 година радио без прекида и што је опстао и у тешким временима, а у исто време сам и захвалан што смо пуне 33 године, од 29. априла 1987. године па све до данас, у својим просторијама. Тренутно се ради реконструкција читавог комплекса Спортског друштва Раднички, а уједно и просторија нашег клуба, те смо привремено морали да их напустимо, али једва чекамо да овај вредан јубилеј прославимо у обновљеним просторијама. Такође, верујемо у Градску управу за спорт да ће нам изаћи у сусрет и да ћемо успети да и након реконструкције задржимо просторије у којима смо провели толико дивних деценија.

Који су најзначајнији успеси које је клуб постигао?

– Клуб је више пута успешно учествовао на највећим шаховским смотрама и фестивалима, о чему сведоче бројне награде. Били смо два пута учесници Савезног купа, 1992. и 1994. године. На међународним такмичењима и у тадашњој Југославији и иностранству освојен је значајан број првих места. Једно од најзначајнијих је и прво место у екипном такмичењу Купа Балатон у Мађарској. Клуб поседује веома богату ризницу трофеја.

Којим све активностима планирате за обележавање пола века постојања?

– На нашу велику жалост, тренутна ситуација у вези са коронавирусом не дозвољава нам да пола века постојања обележимо како доликује. Због тога смо одлучили да јубилеј прославимо скромно, организујући мали позивни турнир, уз закуску, а надамо се да ће то све бити у нашим обновљеним просторијама.

Какве су амбиције у предстојећем периоду?

– Клуб је увек гајио победничке амбиције, тако да сваке године стремимо ка највишим циљевима. Не кријемо да нам је жеља пласман из Бачке лиге Нови Сад, у којој тренутно наступамо, у виши ранг такмичења, али за то је, поред знања, потребно имати и мало среће. На жалост,  изгубили смо неколико чланова клуба и то ће се веома осетити у нашем функционисању. Жеља нам је, такође, да обновимо шаховски инвентар, столове и столице. Да школа шаха настави са радом за ђаке основних школа са територије Детелинаре, али и за све друге заинтересоване, јер будућност нашег клуба је управо у младима. Да се вратимо одржавању категорних турнира и Првенстава клуба. Све смо то последњих година запустили због лоших услова у просторијама клуба, али ће они, надамо се, сада после реконструкције бити отклоњени.

И за крај, да ли се зна ко је изабран за пету „детелину“ вашег клуба?

– Писали смо већ о томе, о нашим клупским „детелинама“, слично прослављеном фудбалском клубу Црвена звезда и њеним „звездама“. Сваких 10 година смо проглашавали неког за „детелину“, те наш клуб до сада има четири детелине. Након првих 10 година постојања, чланови клуба су сматрали да прва „детелина“ треба да припадне мојој маленкости, као оснивачу клуба, и ја сам им на томе веома захвалан. Друга „детелина“ је био легенда војвођанског и новосадског шаха, покојни ФИДЕ мајстор Красимир Тадић, трећа „детелина“ је припала Слободану Сантрачу, чувеном „Сани боју“, који је, на жалост, такође прерано преминуо, док је четврта „детелина“ ФИДЕ мајстор Борислав Радановић, председник, капитен и најуспешнији играч клуба. О петој „детелини“ одлучиће Скупштина клуба на јубиларној седници, а ко ће то бити, остаје да видимо. Нека остане мала тајна за сада – казао је Вучков.

И. Узелац