Branislav Vučkov, osnivač ŠK Detelinara iz Novog Sada: Pola veka neprekidnog rada za ponos

Malo koji kolektiv iz naše severne pokrajine može se pohvaliti tako dugom tradicijom i ogromnim entuzijazmom njegovih članova, koji su učinili da klub opstane i u teškim vremenima. Tim povodom razgovararali smo sa Branislavom Vučkovim (79), čovekom koji je udahnuo život ovom uzornom kolektivu i koji je i dan danas njegov počasni predsednik i predsednik klupske Skupštine.

Odakle je potekla ideja za osnivanje ŠK Detelinara i da li je bilo teško sprovesti je u delo?

– Na moju i inicijativu ostalih entuzijasta, koji su se okupili u omladinskom klubu, došlo je do osnivanja omladinskog šahovskog kluba Detelinara 1970. godine. Kratko igranje šaha u klubu je prestalo i počeli smo da se selimo sa prostorijama: Mesna zajednica Jugovićevo, gradska autobuska stanica – sala radničkog saveta GSP-a, sala firme ATRO 25 maj i nekoliko godina u sali NŠK-a, da bi 17 godina od formiranja klub dobio na korišćenje sadašnje prostorije u Rumenačkoj 152, kada smo postali punopravni član Sportskog društva Radnički. Moram odati priznanje Marku Vojnoviću, koji je tada bio predsednik Sportskog društva Radnički, jer je on bio zaslužan za dobijanje prostorija, kao i Matiji Kovaču, koji je bio delegat Izvršnog veća Skupštine opštine Detelinara. Radne organizacije Autokaroserija i NINA izradile su 16 šahovskih stolova. Sve je to bilo vrlo teško i naporno, ali smo izdržali zahvaljujući entuzijazmu svih ljudi koji su činili naš mali kolektiv – priseća se Vučkov.

Ko su bili osnivači i najistaknutiji pojedinci u životu i radu kluba?

– Vrlo je nezahvalno nabrajati sve ljude koji su zaslužni za postojanje kluba zbog opasnosti da nekoga izostavim. Osnivači kluba i njegovi najaktivniji članovi su bili: Jovan Bedov, Dragoljub Anđelković, Miroslav Burka, Petar Milinović, Jela Malinović, Dragan Malinović, Tomislav Čagljević, Milorad Grbić i Julijan Mesaroš. Klub 1976. godine menja ime u Radnički šahovski klub Detelinara. Moja malenkost radi u klubu već 50 godina, od prvog dana njegovog postojanja, a pođednako zaslužni za rad su: Matija Kovač kao igrač i finansijski stručnjak, Matija Rakić kao blagajnik, Božidar Zerdo kao sekretar, kao i Mladen Gulan, Slobodan Santrač, Slobodan Stojisavljević, Jela Malinović, Radovanka Gulan, a posebno moram da odam priznanje mom zameniku, sadašnjem predsedniku kluba FIDE majstoru Borislavu Radanoviću, koji uspešno vodi klub kao kapiten i igrač sa najviše osvojenih poena za Detelinaru. Imena svih predsednika kluba od nastanka pa do danas su: Jovan Bedov, Mikloš Maroti, Branislav Vučkov, Nikola Pavlović, Đoko Ćurković, Alojzije Ganić i sadašnji predsednik Borislav Radanović.

Šta su nekada bili najvažniji klupski ciljevi, a kojim  stremite danas u godini jubileja?

– Najvažniji ciljevi su oduvek bili učešća na redovnim turnirima, kao što su Ligaška takmičenja, Kup Vojvodine, Kup tadašnje države SFRJ i ostala internacionalna takmičenja i težnja da klub na svakom od ovih nadmetanja napreduje i plasira se u viši rang. Pored toga, uvek je, kao i danas, bio imperativ da se održi Prvenstvo kluba, kao i da zaživi škola šaha, u okviru koje bi se organizovali i različiti kategorni turniri. Na žalost, svega toga je danas sve manje zbog loše finansijske situacije u šahu. Međutim, nikada nismo odustali od toga da svake godine igramo standardno dobro, a po mogućstvu i da ostvarimo određeni napredak.

Na šta ste posebno ponosni i šta je to što ovaj klub čini jedinstvenim?

– Ponosan sam na to što je klub 50 godina radio bez prekida i što je opstao i u teškim vremenima, a u isto vreme sam i zahvalan što smo pune 33 godine, od 29. aprila 1987. godine pa sve do danas, u svojim prostorijama. Trenutno se radi rekonstrukcija čitavog kompleksa Sportskog društva Radnički, a ujedno i prostorija našeg kluba, te smo privremeno morali da ih napustimo, ali jedva čekamo da ovaj vredan jubilej proslavimo u obnovljenim prostorijama. Takođe, verujemo u Gradsku upravu za sport da će nam izaći u susret i da ćemo uspeti da i nakon rekonstrukcije zadržimo prostorije u kojima smo proveli toliko divnih decenija.

Koji su najznačajniji uspesi koje je klub postigao?

– Klub je više puta uspešno učestvovao na najvećim šahovskim smotrama i festivalima, o čemu svedoče brojne nagrade. Bili smo dva puta učesnici Saveznog kupa, 1992. i 1994. godine. Na međunarodnim takmičenjima i u tadašnjoj Jugoslaviji i inostranstvu osvojen je značajan broj prvih mesta. Jedno od najznačajnijih je i prvo mesto u ekipnom takmičenju Kupa Balaton u Mađarskoj. Klub poseduje veoma bogatu riznicu trofeja.

Kojim sve aktivnostima planirate za obeležavanje pola veka postojanja?

– Na našu veliku žalost, trenutna situacija u vezi sa koronavirusom ne dozvoljava nam da pola veka postojanja obeležimo kako dolikuje. Zbog toga smo odlučili da jubilej proslavimo skromno, organizujući mali pozivni turnir, uz zakusku, a nadamo se da će to sve biti u našim obnovljenim prostorijama.

Kakve su ambicije u predstojećem periodu?

– Klub je uvek gajio pobedničke ambicije, tako da svake godine stremimo ka najvišim ciljevima. Ne krijemo da nam je želja plasman iz Bačke lige Novi Sad, u kojoj trenutno nastupamo, u viši rang takmičenja, ali za to je, pored znanja, potrebno imati i malo sreće. Na žalost,  izgubili smo nekoliko članova kluba i to će se veoma osetiti u našem funkcionisanju. Želja nam je, takođe, da obnovimo šahovski inventar, stolove i stolice. Da škola šaha nastavi sa radom za đake osnovnih škola sa teritorije Detelinare, ali i za sve druge zainteresovane, jer budućnost našeg kluba je upravo u mladima. Da se vratimo održavanju kategornih turnira i Prvenstava kluba. Sve smo to poslednjih godina zapustili zbog loših uslova u prostorijama kluba, ali će oni, nadamo se, sada posle rekonstrukcije biti otklonjeni.

I za kraj, da li se zna ko je izabran za petu „detelinu“ vašeg kluba?

– Pisali smo već o tome, o našim klupskim „detelinama“, slično proslavljenom fudbalskom klubu Crvena zvezda i njenim „zvezdama“. Svakih 10 godina smo proglašavali nekog za „detelinu“, te naš klub do sada ima četiri deteline. Nakon prvih 10 godina postojanja, članovi kluba su smatrali da prva „detelina“ treba da pripadne mojoj malenkosti, kao osnivaču kluba, i ja sam im na tome veoma zahvalan. Druga „detelina“ je bio legenda vojvođanskog i novosadskog šaha, pokojni FIDE majstor Krasimir Tadić, treća „detelina“ je pripala Slobodanu Santraču, čuvenom „Sani boju“, koji je, na žalost, takođe prerano preminuo, dok je četvrta „detelina“ FIDE majstor Borislav Radanović, predsednik, kapiten i najuspešniji igrač kluba. O petoj „detelini“ odlučiće Skupština kluba na jubilarnoj sednici, a ko će to biti, ostaje da vidimo. Neka ostane mala tajna za sada – kazao je Vučkov.

I. Uzelac