СЛУЧАЈНИ СУСРЕТ С КРИСТИЈАНОМ ШМИТОМ, НАВИЈАЧОЕМ ФУДБАЛЕРА БАЈЕРНА: Рај на планети налази се у Београду!

МИНХЕН: Година 1991, посебно 29. мајски дан, уписана је златним словима у историју Фудбалског клуба Црвена звезда. Баш тог дана, црвено-бели су, у Барију, освојили су Куп европских шампиона. Пре тога, Београђани су одиграли антологијско полуфинале са славним Бајерном, најпре у Минхену, а потом и у Београду.

Овог лепог Звездиног путешествија по Европи, присетили смо се ових дана у Минхену, током Европског рукометног првенства, а за то је главни “кривац” Кристијан Шмит, навијач Бајерна, који је тог априла био међу навијачима немачког представника на нашој "Маракани". Када је Шмит схватио да долазимо из Србије, с великим одушевљењем нас је подсетио на време од пре 32 године, а речи симпатичног Немца саме су текле...

– Желим вам добродошлицу у Минхен на Европско првенство у рукомету и пуно среће желим репрезентацији Србије – рекао је Шмит на енглеском, а онда нам се обратио на течном српском: – Добро дошли!

Фудбалери Црвене звезде су 10. априла 1991. на Олимпијском стадиону, пред 64.000 гледалаца, савладали Бајерн резултатом 2:1 и пред реванш у Београду, 24. априла, били једном ногом у финалу Купа европских шампиона. У до тада незабележеној атмосфери, праћеној истинском еуфоријом, изабраницима тренера Љупка Петровића био је довољан и реми да остваре највећи успех у историји клуба. С обзиром на изванредну партију у првом мечу, сви су очекивали да се то деси  у нашој престоници.

Србија је ремијем с Исландом отворила Европско рукометно првенство у Немачкој, а фантастичан податак је тај да су, и поред преноса на две телевизије, утакмица била гледанија и од Дневника на РТС-у.

 Узбудљив финиш изабраника Тонија Ђероне против Исланђана гледало је 1.475.000 људи. Дакле, 124.000 више у односу на централну информативну емисију.

Све је ишло на руку звездашима: Синиша Михајловић је из слободног ударца у 25. минуту довео Звезду у вођство од 1:0. Држећи се оне народне "Немци су увек Немци", а уз то имајући у виду преокрет у полуфиналном сусрету Европског првенства из 1976. године између Југославије и тада СР Немачка (2:4), задршка у радовању оправдано је висила у ваздуху. Шут Клауса Аугенталера с 25 метара у 65. минуту прошао је кроз руке Стевану Стојановићу, а само пет минута касније Манфред Бендер искористио је смушеност Звездине одбране (1:2). Тиме је изједначио укупан резултат на 3:3. Да би потом Роланд Волфарт погодио стативу.

Једноставно, те године фортуна је била уз Звездине фудбалере. На крају, догодило се оно што су многе генерације пропуштале – стигао је европски трофеј у клупске витрине. После дуплог паса Југовића и Панчева, лопта је стигла до Просинечког, па Михајловића, да би завршила у срцу шеснаестерца. Аугенталер је покушао да је избије, али она је на волшебан начин прескочила голмана Аумана. Било је то 2:2, односно 4:3 за нашег шампиона.

С последња три сусрета из група Д, Е и Ф, спуштена је завеса четвртог дана ЕХФ ЕУРО 2024. Шведска и Данска су рутински славиле над Грузијом и Грчком, а Фарска Острва су поново одиграла фантастичан меч, овог пута у последњим секундама освојила је огромни бод против велике Норвешке - 26:26 (13:12).

- Небо се отворило, стадион је експлодирао... - још ођекује у временским тунелима глас коментатира на нашој телевизији.

Наш изненадни саговорник подсетио се неких имена с обе стране.

– Бајернов страшни састав предводили су Аугенталер, Ефенберг, Тон и Лаудруп, док су Југовић, Белодедић, Просинечки, Савићевић, Панчев и Михајловић биле Звездине ведете, које су бриљирале – напоменуо је Шмит.

Иако Бајерн резултатски није добро прошао, његов присталица се радо сећа гостовања у Београду.

– С пријатељем сам био на "Маракани" и гледао невероватно полуфинале Црвена звезда – Бајерн. То је била најузбудљивија утакмица којој сам присуствовао у животу. Видео сам многе сусрете, био сам у Верони и гледао Марадону, па на Вемблију, у Барселони, Мадриду и Санкт Петебургу, али стадион и утакмица у Београду били су најузбудљивији у мом животу. На несрећу Бајерн је изгубио, а Аугенталер је савладао Аумана.

Кристијан је открио разлог због којег умало није закаснио на меч. По њему, он је био оправдан.

– Седећи у Кнез Михајловој улици, мислио сам да је то рај. Верујте ми. Тада сам видео најлепше жене и девојке у животу. Мислио сам да, ако рај постоји, он мора да је у Београду. Умало да због тога закасним на утакмицу – кроз осмех је присетио Шмит.

Лепо мишљење о Београду и Србији и дан-данас није ишчезло.

– Увек се радо сећам тог одласка. Био је то добар фудбал, сјајни људи, пријатељски расположени и предусретљиви, И све то у Београду, у Србији. Иако је прошло више од три деценије од тада, недостају ми драж Београда, добро пиво, сјајно расположење и најлуђи навијачи. Сећања су то за сва времена. Пренесите поздраве Србији, а вашим рукометашима желим да дођу до завршнице – рекао је Кристијан Шмит.

Из његових уста у Божје уши!

Јово Галић