SLUČAJNI SUSRET S KRISTIJANOM ŠMITOM, NAVIJAČOEM FUDBALERA BAJERNA: Raj na planeti nalazi se u Beogradu!

MINHEN: Godina 1991, posebno 29. majski dan, upisana je zlatnim slovima u istoriju Fudbalskog kluba Crvena zvezda. Baš tog dana, crveno-beli su, u Bariju, osvojili su Kup evropskih šampiona. Pre toga, Beograđani su odigrali antologijsko polufinale sa slavnim Bajernom, najpre u Minhenu, a potom i u Beogradu.

Ovog lepog Zvezdinog putešestvija po Evropi, prisetili smo se ovih dana u Minhenu, tokom Evropskog rukometnog prvenstva, a za to je glavni “krivac” Kristijan Šmit, navijač Bajerna, koji je tog aprila bio među navijačima nemačkog predstavnika na našoj "Marakani". Kada je Šmit shvatio da dolazimo iz Srbije, s velikim oduševljenjem nas je podsetio na vreme od pre 32 godine, a reči simpatičnog Nemca same su tekle...

– Želim vam dobrodošlicu u Minhen na Evropsko prvenstvo u rukometu i puno sreće želim reprezentaciji Srbije – rekao je Šmit na engleskom, a onda nam se obratio na tečnom srpskom: – Dobro došli!

Fudbaleri Crvene zvezde su 10. aprila 1991. na Olimpijskom stadionu, pred 64.000 gledalaca, savladali Bajern rezultatom 2:1 i pred revanš u Beogradu, 24. aprila, bili jednom nogom u finalu Kupa evropskih šampiona. U do tada nezabeleženoj atmosferi, praćenoj istinskom euforijom, izabranicima trenera Ljupka Petrovića bio je dovoljan i remi da ostvare najveći uspeh u istoriji kluba. S obzirom na izvanrednu partiju u prvom meču, svi su očekivali da se to desi  u našoj prestonici.

Srbija je remijem s Islandom otvorila Evropsko rukometno prvenstvo u Nemačkoj, a fantastičan podatak je taj da su, i pored prenosa na dve televizije, utakmica bila gledanija i od Dnevnika na RTS-u.

 Uzbudljiv finiš izabranika Tonija Đerone protiv Islanđana gledalo je 1.475.000 ljudi. Dakle, 124.000 više u odnosu na centralnu informativnu emisiju.

Sve je išlo na ruku zvezdašima: Siniša Mihajlović je iz slobodnog udarca u 25. minutu doveo Zvezdu u vođstvo od 1:0. Držeći se one narodne "Nemci su uvek Nemci", a uz to imajući u vidu preokret u polufinalnom susretu Evropskog prvenstva iz 1976. godine između Jugoslavije i tada SR Nemačka (2:4), zadrška u radovanju opravdano je visila u vazduhu. Šut Klausa Augentalera s 25 metara u 65. minutu prošao je kroz ruke Stevanu Stojanoviću, a samo pet minuta kasnije Manfred Bender iskoristio je smušenost Zvezdine odbrane (1:2). Time je izjednačio ukupan rezultat na 3:3. Da bi potom Roland Volfart pogodio stativu.

Jednostavno, te godine fortuna je bila uz Zvezdine fudbalere. Na kraju, dogodilo se ono što su mnoge generacije propuštale – stigao je evropski trofej u klupske vitrine. Posle duplog pasa Jugovića i Pančeva, lopta je stigla do Prosinečkog, pa Mihajlovića, da bi završila u srcu šesnaesterca. Augentaler je pokušao da je izbije, ali ona je na volšeban način preskočila golmana Aumana. Bilo je to 2:2, odnosno 4:3 za našeg šampiona.

S poslednja tri susreta iz grupa D, E i F, spuštena je zavesa četvrtog dana EHF EURO 2024. Švedska i Danska su rutinski slavile nad Gruzijom i Grčkom, a Farska Ostrva su ponovo odigrala fantastičan meč, ovog puta u poslednjim sekundama osvojila je ogromni bod protiv velike Norveške - 26:26 (13:12).

- Nebo se otvorilo, stadion je eksplodirao... - još ođekuje u vremenskim tunelima glas komentatira na našoj televiziji.

Naš iznenadni sagovornik podsetio se nekih imena s obe strane.

– Bajernov strašni sastav predvodili su Augentaler, Efenberg, Ton i Laudrup, dok su Jugović, Belodedić, Prosinečki, Savićević, Pančev i Mihajlović bile Zvezdine vedete, koje su briljirale – napomenuo je Šmit.

Iako Bajern rezultatski nije dobro prošao, njegov pristalica se rado seća gostovanja u Beogradu.

– S prijateljem sam bio na "Marakani" i gledao neverovatno polufinale Crvena zvezda – Bajern. To je bila najuzbudljivija utakmica kojoj sam prisustvovao u životu. Video sam mnoge susrete, bio sam u Veroni i gledao Maradonu, pa na Vembliju, u Barseloni, Madridu i Sankt Peteburgu, ali stadion i utakmica u Beogradu bili su najuzbudljiviji u mom životu. Na nesreću Bajern je izgubio, a Augentaler je savladao Aumana.

Kristijan je otkrio razlog zbog kojeg umalo nije zakasnio na meč. Po njemu, on je bio opravdan.

– Sedeći u Knez Mihajlovoj ulici, mislio sam da je to raj. Verujte mi. Tada sam video najlepše žene i devojke u životu. Mislio sam da, ako raj postoji, on mora da je u Beogradu. Umalo da zbog toga zakasnim na utakmicu – kroz osmeh je prisetio Šmit.

Lepo mišljenje o Beogradu i Srbiji i dan-danas nije iščezlo.

– Uvek se rado sećam tog odlaska. Bio je to dobar fudbal, sjajni ljudi, prijateljski raspoloženi i predusretljivi, I sve to u Beogradu, u Srbiji. Iako je prošlo više od tri decenije od tada, nedostaju mi draž Beograda, dobro pivo, sjajno raspoloženje i najluđi navijači. Sećanja su to za sva vremena. Prenesite pozdrave Srbiji, a vašim rukometašima želim da dođu do završnice – rekao je Kristijan Šmit.

Iz njegovih usta u Božje uši!

Jovo Galić