ДАРКО ЈЕВТИЋ, ДИРЕКТОР РУКОМЕТНОГ КЛУБА ВОЈВОДИНА: Сваки трофеј буди жељу за новим успехом
Када је 1993. године, као голобради младић, Дарко Јевтић дошао у Рукометни клуб Војводина није могао ни да замисли да ће његово име бити уписано у историју новосадског суперлигаша, али и српског рукомета.
Током две деценије боравећи на разним функцијама, тренерској и директорској, Јевтић је са освојених 37 трофеја, од чега један и у Европском купу, најтрофејнији спортски радник у српском рукомету и једини у РК Војводина. Био је то повод да са Вошиним директором попричамо о актуелном тренутку клуба, највећем изазову у борби за домаће трофеје у последњој деценији, као и у доласку до топ-16 Лиге Европе (ЛЕ).
*Да ли сте се заситили освајања трофеја?
– После сваког освојеног трофеја долази до енергетског и емотивног пражњења, али то код мене траје краће од 24 часа. С новим даном буди се рачуница како да направимо Војводину бољом него што је то била јуче и како да остане у конкуренцији за титуле. Нигде у свету нисте предодређени за трофеје, напротив, за сваки се морате помучити, планирати, делати, обезбедити услове... На крају, уз наклоност спортске среће га и освојити, што смо ми и постизали у серијама. Све то прати стрес, давања су велика...
* Стекли смо утисак да у овој сезони глад за трофејима није тако изражена међу играчима и члановима стручног штаба?
– Можда се такав утисак стиче погледом са стране. Сезону смо започели са пет циљева, од чега су три већ остварена: Суперкуп, Свесрпски куп и пласман у топ-16 ЛЕ. Поготово су игре у Европи биле феноменалне. О њима смо маштали годинама, да будемо надмоћни против Нексеа, који је био појам за све. Врхунску утакмицу смо одиграли у Шпанији, против Кила. Уз мало среће, могли смо и до неког бода у Спенсу, а утакмица у Немачкој свима ће остати у сећању као нешто што је врх Војводине у историји клуба. Пружили смо такав отпор да смо поражени са само два гола разлике, уз шест промашених седмераца у атмосфери која је била незаборавна... Све то ставља Војводину на мапу о којој смо пре деценију и по маштали. Када сам дошао у Нови Сад пре 30 година нико није могао ни да сања о томе, а данас свима је то нормално. Снове смо остварили, сада је на нама да трајемо што дуже.
Воша социолошки феномен
У каквом расположењу у понедељак Војводина путује у Порто на прву утакмицу топ-16 фазе Лиге Европе?
– Следе два велика меча, Порто и Мелцунген. Војводина дефинитивно није само рукометни клуб, већ социолошки феномен у Новом Саду. У последње две и по године 24 пута смо напунила халу, што ником у Покрајини није пошло за руком. На тим утакмицама била је врхунска атмосфера, играли смо с Килом пред 7.000 људи у Спенсу, што је највећи број гледалаца на нашим утакмицама. Долази нам у Нови Сад Порто, клуб с којим смо често играли у ЛЕ. Португал је на СП показао велики напредак, Спортинг и Порто су ове године у одличној форми, за нас противник по мери. Ако Војводина мисли да је оно што јесте, онда мора у те две утакмице да тражи шансу за пролаз. Затим играмо с Мелцунгеном, иза кога стоји врхунска индустрија, лидер су Бундес лиге и фаворит за њено освајање. Драго ми је што ћемо већ другу годину заредом имати шансу да видимо најбоље немачке клубове у Новом Саду. Низ је почео са Фленсбургом, настављен са Килом, па Мелцунгеном. То су мечеви где из свих крајева региона могу да дођу и виде рукомет коме тежимо – нагласио је Јевтић.
* Први пут добили сте у Партизану озбиљног такмаца у борби за титулу?
– Партизан је у сезону ушао са лепим слоганом „4-0“. На њихову жалост, а нашу велику срећу већ је 2-0 за нас у трофејима. Када дође финале купа и финале плеј-офа, борба за титулу, улог ће да буде огроман, притисак такође. Питање је ко ће га и како поднети. Још има много времена до поделе трофеја. Похвалио бих рад људи у Партизану за подизање клуба на висок ниво, који није био у последњих 10 година. Велика жеља за трофејима је код њих. Уверен сам да ће то бити утакмице за памћење, да ће то да буде највећи српски дерби у последњих неколико сезона. Ми оптимистички најављујемо одбрану свега што смо освојили. Превасходан циљ је освајање титуле и да 2026. будемо учесник Лиге шампиона. То нам је велика жеља, мукотрпно скупљамо бодове у ЛЕ за рејтинг који би нам омогућио позивницу за елитно клупско такмичење у Европи.
*Два пораза од Партизана знатно су пољуљала ваш шампионски брод?
– Ником ни дан данас није јасно зашто је прва утакмица играна у Спенсу и то само четири дана после освајања Суперкупа и Свесрпског купа, емотивног пражњења и прославе. Нисмо се добро спремили за ту утакмицу, било је и бочних удара, нисмо се снашли у свему томе. Утакмица у Београду дошла је неколико дана после гостовања у Килу, где само онај ко није био тамо није мога о види какав је то био меч, атмосфера, догађај... Оставило је то трага на екипу, осетио се и умор, проблеми са повредама Додића, Јовановића и Пушице, који нису ни ишли у Кил. Партизан је заслужено славио. Дефинитивно смо добили правог конкурента са озбиљном логистиком. На Војводини је сада да покаже од каквог је материјала саткана.
Селектор врх брега, кренути од базе
*Изборни процес у рукометној организацији је већ почео. Два кандидата која, за сада, фигуришу за првог човека РСС су Божидар Ђурковић, некедашњи председник и генсек, и сребрни репрезентативац Растко Стојковић. Какав је ваш став?
– Војводина по том питању y асада нема став. Изузетно ценим и поштујем каријеру спортског радника коју има Божидар Ђурковић. Својим вишегодишњим радом и угледом у ЕХФ ставља нас у ситуацију да будемо чак и поносни ако жели да поново заузме челну позицију РСС. Заговорник сам, то сви знају годинама, округлог стола где би се окупили сви еминентни ауторитети српског рукомета, који би отвореном дискусијом и исцрпном анализу дошли до ударних тачака где је проблем српског рукомета. Како подићи лигу, квантитет и квалитет рада са млађим категоријама. Само два спорта у Србији немају проблем са квантитетом: фудбал и женска одбојка. Сви остали спортови су угрожени до те мере да ће у наредних 8 до10 година доћи у питање опстанак спорта на овим просторима. Савезу је тренутно најважнији избор селектора, али то је само врх леденог брега. Треба да кренемо од подножја, од базе. Без помоћи државе то није могуће – уверен је директор Војводине.
*Озбиљан психолошки рат вођен је из Београда пред прву утакмицу, како против Војводине, тако и против њеног тренера и чланова управе, што је затекло и изненадило спортску јавност, не само у Србији?
– Тренер Борис Ројевић је био под огромним притиском пошто је Партизан одабрао игру и тактику којој Војводина никада неће да прибегне. Данас је и то легитимно. Време доноси нова понашања, а највише ме је погодио начин на који је Војводина избачена из своје дворане, у којој сваки дан тренира, која је наш дом, који је био сведок великих репрезентативних утакмица, огромних европских сусрета. То ми је највећи печат свега онога што се радило око терена пред прву утакмицу са Партизаном. Људи из Партизана су нам отворили очи, научили смо важну лекцију, тако да ћемо много спремнији ући у завршницу сезоне.
Значајније улагање, већи домет
Где је Војводина у односу на тимове из Европе?
– Војводина је сада пуноправни учесник ЛЕ. Пре 10 година није било лако изговорити да ћемо бити бољи од треће-четврте шпанске екипе. Више нема двојбе. У Француској, међу пет, у Бундеслиги би можда имала неку улогу у средини табеле. Финансије су број један, у последње три године имали смо пораст буџета, што се одразило на резултате. Војводина је систем који резултатима враћа уложено. Нисмо имали великих киксева, да смо уложили много, а да смо добили мало. Финансије су проклете и свима битне. Памте се утакмице и победе одбојкаша, памтиће се и наша ера у наредних 50 година, нико нам то неће моћи да одузме. Нови Сад је показао да цени квалитет, да када имате добру утакмицу Спенс може да се напуни. Веће улагање, већи домет – категоричан је Дарко.
*Чини се да клуб није тада стао у заштиту свог тренера, није стигла бар јавно подршка, већ се он сам морао оглашавати саопштењем?
– Не бих издвајао ни саопштење РК Партизан о мени и мом вишегодишњем раду о стварању трофејног клуба, сјајних резултата и нивоа организације. Одлука клуба је била таква да се пређе преко свега, да се не долива уље на ватру. Били смо сведоци многих тешких утакмица и окршаја навијача обеју страна, просто желели смо мирно да дочекамо ту утакмицу. И дан данас мислим да смо били у праву. Спорт, посебно рукомет, данас је важна друштвена ствар и нико нема право да тако стиже до спортских циљева, изазивајући тензије, којих иначе има превише. Све је то било јако ружно. Мислим да су људи из Партизана схватили грешке, јер саопштања су била пуна неистина. Клубу какав је Партизан то не иде на част. Сматрам да ником више неће пасти напамет да се бави тим стварима.
Дестибилизатори препознати
Да ли је клуб финансијски стабилан?
– Наш буџет је на историјском максимуму. Али, догађаји у држави, одражавају се и на ситуацију у клубу. Надам се да ћемо ускоро успоставити нормалан живот, што би се позитивно одразило и на спортска дешавања. Ове године нам је нешто теже, али сам убеђен да ћемо уз председника клуба Душана Бајатовића и председника Спортског друштва Драгољуба Збиљића успети одржимо стабилност, како би и играчи осетили сигурност и извесност клупске будућности. Неки злонамерно покушавају да годину која следи означе као период пада нивоа буџетских средстава, што би произвело осипање амбиција, а тиме и пад квалитета игре. Баш им је стало да сруше Војводину. Ми смо то препознали, све у клубу смо упозорили на то. Неко је пустио причу и упорно је понавља. То су дестабилизатори Војводине, који су свих ових година, од случаја до случаја, убацивали клипове у наше точкове. Ми смо на то увек одговарали онако како једино умемо, играма и резултатима за респект.
*Зашто је после утакмице у Београду тренер Ројевић индиректно прозвао управу Војводине да је „нем посматрач“ појачања у редовима Партизана?
– Наш тренер је био вруће главе и то је рекао непосредно после утакмице у којој није очекивао пораз. Он је сам признао да је то било исхитрено. Сви у клубу, са председником Душаном Бајатовићем на челу, уверени смо да имамо најјачи тим у историји клуба, што су игре у првом делу сезоне и показале, изузимајући два сусрета с Партизаном. Не бих да дозволим да та два меча баце сенку на лепу Војводинину полусезону. Управа има пуно поверење у тим, који је попуњен на свим позицијама. Наше реакције су изостале јер смо реаговали када је требало. Тим смо правили пре годину дана, 20. јула 2024. смо на припремама имали комплетну екипу, која је попуњена са репрезентативцима, како нашим, тако и из инопстранства. Само да будемо здрави, биће то сјајан улаз у плеј-оф и финале купа. Велико поверење имамо у све играче, почев од голмана.
*У каквом расположењу дочекујете наставак такмичења?
– Вратили су се репрезентативци са Светског првенства, имамо ситних повреда, све то утиче на ваљане припреме. И поред тога, екипа је у успону, знамо свој пут, а пик форме треба да буде половином априла. Уверени смо да ћемо остварити све оно што смо и зацртали. Знамо како се освајају трофеји, бићемо најбољи када буде најпотребније – уверен је први оперативац РК Војводина Дарко Јевтић.
Јово Галић
