Дарко Јевтић: Јединствена идеја, можда не и најбоља, боља је од три добре

Навијачи, фудбалски поклоници уопште, структуре градске власти које учествују у финансирању активности, у осовини Драгољуб Збиљић – Душан Бајатовић препознали су енергију вредну поверења да, заједно са сарадницима, поправе крвну слику клуба шампионске традиције. У кругу сарадника којима се верује јесте и члан Управног одбора Дарко Јевтић.

– Почетак приче са Збиљићем на челу клуба почива на претпоставци да људи таквог формата, као што су он и Душан Бајатовић немају комплексе ниже вредности, нити према било ком граду, нити према било ком клубу у Србији – каже Јевтић. – Знају они шта је Војводина и колико је вредна њена традиција. Бити део њиховог тима велика је част, али и огромна обавеза да Војводину вратимо на место на коме је била у Југославији и које јој по свему припада, а то је место у кругу три најусешнија српска клуба, што значи и перманентно присуство на европској сцени. Истовремено, мимо терена, мораћемо да сачинимо основ за пословање и понашање у складу са понашањем већине европских колектива.

Колико год да је почетак разговора садржајем подсетио на сваки prеthodni покушај најаве ренесансе у „пола белом, пола у црвеном“, сваки следећи одговор водио је у смеру веровања да је Војводина уочила светло на крају тунела, у коме се њена композиција заглавила у prеthodnoj сезони.

Део од трансфера омладинској школи

– Предложио сам председнику да од сваког будућег трансфера пет посто издвојимо за рад омладинске школе и пет посто за одржавање и унапређење клупске инфраструктуре. Сви у клубу бићемо озбиљна подршка Збиљићу и Бајатовићу, како бисмо њихове идеје што пре имплементирали и на терен излазили са победничким амбицијом – нагласио је наш саговорник.

Раставац и Јовановић су наши кадрови

Што су Збиљић и Бајатовић изван терена, то би Милан Раставац и Марко Јовановић требало да буду уз терен.

– Атмосфера у Војводини била је апатична и неборбена. С друге стране, нико од нас по природи није таквог карактера. Напротив, на prеthodnim пословима показали смо ко смо и колико вредимо. На чело стручног штаба стиже наш кадар Мима Раставац, за кога сам и пре три-четири године тврдио да је прави избор на дуже стазе. На чело спортског сектора долази Марко Јовановић, који је правио озбиљне трансфере у Европи. И Војводини је помагао у одређеним пословима, тако да ће спортски крвоток да оживи – уверен је Јевтић.

– Морамо да верујемо, јер ако нема вере да Војводина може да буде прва, да освоји Куп, да игра групну фазу европског такмичења, онда смо у старту хендикепирани – искрено ће Збиљићев сарадник од поверења. – Мислим да тандем Збиљић–Бајатовић има шансу, можда и последњу шансу у нашем времену, да искорачи у правцу који је потребан и клубу и граду Новом Саду и Покрајини, али и Србији целој. Морамо да будемо јединствени и да из тог јединства извучемо максималан резултат.

Да ли је неко имао храбрости, запитао се Јевтић, да пре три, четири или шест година наговести могућност да ће Спортско друштво Војводина бити трофејније од Партизановог.

– Ето дочекасмо, осим рукометаша и одбојкаша и хокејаши су прваци. Ако су чланови спортског друштва могли да буду испред Партизана, искрено верујем да и фудбалски клуб може да буде испред гиганата какви су Партизан и Црвена звезда. Да ли ћемо правити некоме проблем? Да, вероватно хоћемо, али и за то морамо да будемо спремни.

У свом инаугурационом говору председник Збиљић је назначио три смера деловања у активностима клуба: пласман у Европу, развој омладинске школе и рад на развоју маркетинга. Све то, како је рекао, у циљу да Војводина буде и „профитабилан центар, а не само спортски центар“.

– Питање учешћа Војводине на фудбалском тржишту није само питање организације омладинске школе. Истина, имамо озбиљну школу, о чему сведочи и актуелно кадетско ЕП, где су најистакнутији чланову српске репрезентације из нашег погона. Оно што је био проблем Војводине према фудбалском тржишту јесте дезорганизација у клубу, непознавање материје, нисмо имали праву везу са тржиштем, које не трпи одговоре на које се чека данима, месецима... Ми морамо да имамо квалитетну „играчку робу“ и да успоставимо реалну цену за ту „робу“ у првој секунди питања колико кошта и да сви заједно станемо иза тога. Из искуства, док сам био директор у Војводини и онога што се дешавало prеthodnih година, морамо да извучемо поуку: мора да постоји само једна идеја. Јединствена идеја, иако није најбоља, јесте боља него три добре. Уколико једну идеју јединствено испратимо нећемо имати проблема које смо имали раније.

У везама Војводине са менаџерима, са играчима и њиховим родитељима, сматра Јевтић, клуб мора да буде на првом месту, једино тако имаћемо решиву једначину за смер ка фудбалском тржишту.

– Мени менаџери у спорту не сметају – наставља саговорник Дневника. –  То је свет препознао и прихватио и то је неизбежна чињеница. Оно што мени смета јесте моја кућа и односи у њој. Моја кућа мора да заузме став према квалитету на прави начин и да заштити своје интересе. Када то постигнемо, менаџери нису битни у мери у којој смо веровали да јесу. Приликом заснивања уговорне обавезе клуб мора да буде толико јак да и играчу и родитељу и менаџеру да до знања ко је створио тог играча. Није га створио ни менаџер, ни родитељ у играчком смислу, створио га је клуб. Ово руководство, са Збиљићем на челу, има ту снагу да клуб постави у исходиште свих збивања приликом уговарања свих права и обавеза, у свим смеровима.

Коначан утисак о снази Војводине у перспективи зависиће од односа унутар троугла управа–стручни штаб–играчи. Додаћемо: и навијачи, или она група највернијих, што је од навијача остало. Јавно су зауставили акцију „Управа напоље“, дајући још једну шансу Војводини у тренутку садашњем, сабијеном између шампионске прошлости и неизвесне будућности, у којој је осовина Збиљић–Бајатовић препозната као ослонац на који јесте могуће поставити извесност трајања и понављања у свим сферама деловања.

Л. Бакмаз