ЗОРАНА АРУНОВИЋ НОЋАС СТИГЛА КУЋИ Злато на грудима, осмех на лицу МАЈКО, ЋЕРКА ТИ ЈЕ ОСВОЈИЛА ЗЛАТО!
Репрезентативци Србије у стрељаштву Зорана Аруновић и Дамир Микец освојили су златну медаљу на Олимпијским играма у мешовитим паровима у дисциплини ваздушни пиштољ 10 метара.
Они су у драматичном финалу победили турски пар Севал Илајда Тархан и Јусуф Дикец са 16:14 и донели Србији прву медаљу на Играма у Паризу. За Аруновић је то прва олимпијска медаља, а за Микеца друга, после сребрне коју је освојио пре три године у Токију. Ово је седма златна, а укупно 25. медаља за Србију на Олимпијским играма.
Летом из Париза, који је каснио више од сат времена, у главни град Србије стигла је олимпијска шампионка - Зорана Аруновић, четири минута после поноћи.
Њу је дочекала мама Бисерка, породица и пријатељи, а било је и суза...
"Мајко, ћерка ти је освојила злато", зачуло је се на аеродрому.
По доласку уследила је конференција за медије на којој је олимпијска шампионка изнела прве утиске по доласку у родни град.
"Сад сам у авиону по први пут остала сама. Два и по сата. Било је емотивно. Салветом сам брисала сузе. Емотиван лет од Париза до Београда", описала је Зорана свој пут до Београда.
"Колега Микец је рекао да је то око пола килограма. Ја сам мислила да причам о овом камену (показује на медаљу). Која је тежина камена који је пао са леђа? Непроцењива", рекла је Зорана, а потом описала дан пред освајање златне медаље.
"Било је то једна топла ноћ, без климе. Спавала сам од 1 до 4 ујутру. Више нисам могла. Пошто ни моја сестра није спавала, позвала сам је и отишле смо да шетамо по селу. Није село било велико, обишле смо га за три минута...
Неко би рекао да је победа била рутинска, али никако није била. Оно што карактерише Дамира и мене то је - класа! Када ја нисам била добра, он је преузимао улогу лидера и обрнуто.
Било је захтевно. За мене која сам на 4. играма и која јури медаљу овако дуго - хвала Јелени која је ту била да ме враћа на пут. И психологу Ђорђу Ћурчићу који су му помогли да се "изнивелишем" да одрадим све како треба", рекла је Зорана у једном даху.
Микец остао у Паризу
Тренер олимпијског шампиона из Париза, Горан Микец, открио је зашто се он није вратио у Београд.
"Дамир је одлучио да остане и да подршку српским спортистима којима предстоје борбе. То је његова одлука", рекао је брат Дамира Микеца.
Шта јој је тренер Јелена Аруновић рекла на тајм-ауту?
"Ја нисам приметила да смо изгубили два хица за по 0,1. Била сам фокусирана шта ја радим, нисам знала да су они то добили за по 0,1. Два пута нам је пришла, осим на једном миму што је писало “нисам ти ништа данас села Славице”. Само сам рекла да не могу да смирим тај пиштољ, али морам знати шта ми је рекла".
Ја сам сањала да није готово
"Да дамо конференцији озбиљнији тон, ја сам то доживела емотивно. Идете на такмичење, знате да вам то недостаје. Радили смо као да ће да се деси, увек су веће шансе да не успете, него да успете. Ниво перформанси је био обећавајући, а заузимала је прво место на ранг листи пре одласка. Сваки тренер зна када почне сумња, преиспитивања, увек смо било заједно, стисли се као тим, заједно радили и успели да у микс тимовима освојимо дуго очекивану, златну медаљу. Ја сам сањала да није готово, пресекла сам се, рекла сам да јесте. - рекла је Јелена Аруновић.
Мало је тежак израз да се намешта глава, него се намешта живот да будеш најбољи када је најпотребније и када си најгори да будеш конкурентан. Индивидуално је финале побегло за два круга и са новим мотивом смо ушли у нови изазов. Та два поена која су изгубили, ја се не сећам тога. Само сам рекла близу је, а тај моменат је прошао. Први следећи хитац је најважнији. Тајмаут није важно шта сам рекла, прави се да се направи реакција. Мислим да смо успели да изнесемо борбу за злато на начин на који приличи борба за злато и да обесхрабримо Турке који су плакали, али шта да радимо, били смо бољи за длаку.
Ово што смо показали у борби за злато је била најбоља представа колико је занимљив стрељачки спорт. Овако треба да изгледа финале ОИ. Последњи хитац је одлучио ко је најбољи на свету", рекла је Јелена Аруновић.
Овако треба да изгледа финале
"Занимљиво питање. Да ли је кокетирало са срчаним ударом? Да ли сам ја кокетирала? Далеко, али да је потрајало било би ближе. Да ли бих променила нешто, једино да буде лагоднија, али нема дражи да се победи са 16:14. Ово је сјајан приказ нашег спорта, како треба да изгледа финале. Ми смо изгубили, могли смо да се предамо и нисмо, па смо стигли, па опет губили, па имали меч поен, и опет се нисмо предали. Осим ове медаље треба да се добије медаља за отпорност. Да ли бих нешто променила? Неку другу медаљу можда не бих много памтила", рекла је Зорана.
Извучено из контекста
"Мало је погрешно интерпретирано, њему су дали ту чегртаљку. Спремали смо се за финале, никада нисмо пуцали против овог турског тима и који води тај тренер. Сачекала нас је група турских навијача, која је била ненормално гласна. Да ја чујем чегртаљку са линије, то је извучено из контекста, немате ви ту шта да сигнализирате. Видите ко је најјача карика, одреди се ко је ту која позиција, зна се шта се ради када се деси ово, ово и ово. Да бисте се спремили за наступ, морате да имате комплексније услове.
Не можете да направите тензију. Морате да смислите ометајуће факторе. Они их ометају и чине отпорнима на то што се дешава на такмичењима, сигнали, музика, дистракције, ту је и тај звучни сигнал који пресеца ток мисли, који је битан код технике, често га користимо. Турци су користили сличну тактику, њих да охрабре, а ми да наступамо под таквим околностима. Ми користимо и ту фамозну чегртаљку, имали смо тренинге у Кошутњаку, где смо директорки рекли да се не секира јер ће бити музика, нису силазили јер је било хаотично, али смо знали да ће тако да буде ОИ. Ту је кључ појединих успеха. Извучено из контекста са другачијом сврхом", рекла је Јелена.
Сметало ми је да смо имали само два Светска купа
"Шта бих вам рекла? Треба Јелена то да сагледа из тренерске перспективе, мени је сметало да смо имали само два Светска купа где смо могли то да тестирамо. Кажем само, квалификације су биле два сата, па пауза, али је направљено да се пуцају у два дана. Баку и Минхен, први циљ је био да дођемо до финала у Бакуу, ја сам ту одмах испала, нисам прави начин загревања нашли, нашли смо припрему, то смо хтели, да осетимо шта је то. Видели где су грешке, направили концепт за наредни Светски куп, освојили смо финале и нашли прави рецепт, доста је другачије, потребно је више времена за загревање, целокупан један меч и иде финале, а овако је максимум у 09.30 кад се пробудиш и то је тешко. Зато смо испробали Баку и Минхен и то искуство смо искористили када је почињало финале. Чак и што смо шетали по пиџамама у селу је помогло", открила је Зорана.
Дневник, Курир