У сусрет 100. годишњици рвања у Новом Саду: Резултати за поштовање
НОВИ САД: Ове године биће обележен век рвања у Новом Саду, што је, сам по себи, изузетан јубилеј. Како рече председник Новосадског рвачког савеза (НРС) Александар Јованчевић, сто година постојања равно је златној медаљи.
- Током века рвања у Новом Саду било је 17 клубова, а као осамнаести субјекат је НРС, што није мало. Данас на територији града Новог Сада постоје пет клубова и НРС, истакао је Јованчевић.
Савез ће обележити јубилеј уз неколико манифестација.
- Планирамо да први пут организујемо првенство Града за млађе и старије пионире, а приредићемо и приказ рвачког спорта у склопу Сајма спорта (15. октобар), Свечана академија планирана је за 22. октобар, ту је и Меморијални турнир “Јован Богић Пуфика”, а предвиђен је и меч између селекција Новог Сада и Београда. Снима се и документарни филм за РТВ Војводина, биће направљена и изложба, а у изради је и монографија “100 година рвања у Новом Саду”. Потрудићемо се да јубилеј буде обележен како то и доликује. Годину ћемо да завршимо свечаном Скупштином Новосадског рвачког савеза.
Деведесете биле најуспешније
Резултатски најуспешније биле су 90–те године прошлог века, када су освајане појединачне и екипне титуле и постизани добри резултати на међународној сцени. Новосадски рвачи били су учесници олимпијских игара, освајачи европских, светских, медитеранских и балканских медаља, бирани су за најбоље спортисте Града и Покрајине. У том периоду су рвачки радници Новог Сада били на челу националног Савеза, директори репрезентација, селектори, тренери...
– Било је много успешних људи у нашем спорту, а истакао бих Бранислава Симића, Стевана Хорвата, Рефика Мемишевића, Горана Касума, док су пун допринос дали и Пајо Ивошевић, Драган Зељковић, Ђорђо Стојчић, Зоран Галовић, Небојша Петровић, Бојан Мијатов, Далибор Бушић, као и моја маленкост - нагласио је Јованчевић.
На основу писаних трагова, рвање у Новом Саду датира од 1920. године. Отежавајућа околност је то што не постоји много писаних докумената о овом спорту на тлу највећег града у АП Војводина. Посежући у прошлост по свим доступним новинским чланцима, књигама, алманасима, зборницима, монографијама, као и уз сведочење неколико живих сведока, дошло се до појединих чињеница.
– Металски радници, углавном Јевреји и Срби, покренули су рвачку секцију у оквиру Спортског друштва Јуда Макаби. У то време постојале су још две секције - Новосадски атлетски клуб (НАК) и Новосадски тешкоатлетски клуб (НТК). Има назнака да је рвање већ тада било организовано у Новом Саду, али, нажалост, немамо писаних трагова о томе. На пример, у Сомбору рвање је покренуто 1912, а у Суботици 1918. године и ширило се великом брзином, тако да је могуће да је у нашем граду постојало и пре 1920. Зато смо узели за годину оснивања ону коју можемо чињенично да документујемо и хронолошки то повежемо. Поред Јуде, НТК и НАК, постојали су још Партизан из Темерина, Слога, Победа, Еђшег, Славија, ТАК, Партизан, Зрињски из Петроварадина...
Масовни и поштовани
Новосадски рвачи јубилеј дочекују с уверењем у још успешније сутра.
– Имамо одговарајућу масовност и одличан третман у градским спортским структурама. Изборили смо се за то да будемо један од значајнијих спортова и промовишемо Град где год да се појавимо, што је општа оцена свих у Србији и на међународној сцени. Имамо стручан и високо образован тренерски кадар, растемо из дана у дан, што је такође важно. Једино што нас успорава и представља лимитирајући фактор је неодговарајућа сала за тренинге. Постоје назнаке да ће се и то решити, уз ангажман Града, са градоначелником Милошем Вучевићем на челу. Рвање у Новом Саду има лепу будућност –поручио је Јованчевић.
Историјат ће бити занимљив свима који воле овај спорт.
– Трудићемо се да на најлепши начин обележимо 100–годишњицу, а суд о томе колико смо успели, даће они који дођу на свечану академију и испрате догађаје у вези са јубилејом. Интерсантно је и то да су новосадски рвачи с доста успеха присутни читав век на првенствима државе, потом у лигашким такмичењима, на међународној сцени (члан Јуда Макабија наступио на ЕП 1927. године). Прву медаљу на првом државном првенству у сезони 1923/24. године освојио је Јован Белановић, па можемо да закључимо да је он почео с тренирањем и пре 1920. године – додао је Александар Јованчевић.
Јово Галић