СЛОБОДАН СТОЈАНОВ, ТРЕНЕР СТОНОТЕНИСЕРКИ НОВОГ САДА Циљ фајнал-фор Лиге шампиона

Бившег селектора женске репрезентације Србије и његове изабранице очекује наступ у Лиги шампиона у топ 12 фази и играће минимум четири меча. У ком саставу ће осмопласиране на европској ранг листи дочекати најквалитетније клупско такмичење Старог континента појаснио је за специјализовани сајт stonitеnis.org.

– Имаћемо две фазе прелазног рока, пошто су нам потребни различити ростери за Лигу шампиона и национални шампионат – рекао је Стојанов за stonitеnis.org. – Екипа за Суперлигу остаје иста (Анамариа Ердељи, Анета Максути, Тијана Јокић, Река Безег и Сара Радак), с тим што смо довели и искусну мађарску играчицу Мерцедес Нађиваради, која ће нам помоћи у освајању титуле. Ово је мало већи ростер него прошле сезоне, која ће да буде много напорнија, са више појединачних турнира. Девојке играју на двојним регистрацијама, па нам треба више одморних играчица.

Што се тиче Лиге шампиона, састав је мало измењен.

– Наша најбоља играчица из прошле сезоне Анамариа Ердељи не игра за нас, пошто има обавезе за матични клуб Мирандела, португалског представника у европском такмичењу. Знајући за то, покушаћемо да ангажујемо Корејку Јо Еунчонг. Она би била изузетно појачање уколико буде имала право да наступи. Све Азијаткиње које не живе у Европи, условљене су тамошњим лигама и другим такмичењима. Ако све буде како треба, она ће наступити за нас у Лиги шампиона. Направљен је договор и са Кинескињом с намером да буде све време у Новом Саду, па чак и да игра домаћи шампионат.

Prеthodna сезона била је сезона из снова – нова титула у Србији и четвртфинале Лиге шампиона, као највећи успех у клупској историји. Циљеви се нису променили, напротив у СТК Нови Сад су увек гладни трофеја.

– Наши циљеви су увек већи од реалних, а то се показало прошле године када смо потајно причали о четвртфиналу. То су биле храбре изјаве, али нисмо бежали од тога. Срећом, били смо миљеници среће, јер за Ходоњин није могла да наступи Сакура Мори из Јапана, што смо искористили и победили их двапут, што нам је омогућило да будемо међу осам најбољих у Европи.

Ове године је изазов посебан, јер се први пут завршница игра по формату фајнал-фора.

– То нам иде наруку, пошто су веће шансе да нам тада заигра Азијаткиња. Две године заредом стигли смо до полуфинала Купа Европе, а потом и четвртфинала Лиге шампиона, те је логично да су циљеви сада већи. Фајнал-фор је циљ, а ако не успемо у намери, трудићемо се да достојно представљамо град и земљу.

Пораз у финалу Лиге шампиона пре титула у Купу Европе

На питање шта би радије пригрлио, титулу у Купу Европе или пораз у финалу Лиге шампиона, Стојанов је рекао:

– Размишљали смо много о томе. Састав из прошле сезоне можда је и био зрео за титулу у Купу Европе. Међутим, увек сам говорио да није довољно бити први у селу, ми бисмо ипак били у граду. Пре бих одабрао финале Лиге шампиона. Свакако, много је квалитетних играчица у Купу Европе међу којима су и Азијаткиње, али је Лига шампиона ипак Лига шампиона – без дилеме је Стојанов.

После шест домаћих титула у низу, курс се не мења у овом колективу.

– Надам се да нећемо да препустимо то некоме другом. Не због тога да би постигли неке рекорде, јер ту свакако има клубова са традицијом, као што је Сента за коју сматрам да је фабрика успеха. Као што је Ђоковић јурио своје гренд слем титуле, тако и ми јуримо историју и покушаћемо да освојимо и седму у низу, што ће бити својеврсан успех. За мене као тренера, за шест година у Новом Саду и исто толико титула, то је велики успех, као и то да сам се сврстао међу најуспешније тренере што се тиче националних шампионата. Посебна част и задовољство ми је да будем у одабраном тренерском друштву.

Из године у годину Нови Сад је подизао лествицу када су у питању успеси у европским клупским такмичењима. Велики допринос томе дали су и мечеви у Купу Европе, такође, утицали су на развој играчица, али и самог тренера.

Пуна сала – снажна енергија

Стонотениска сала Спенса у европским мечевима углавном је била испуњена, уз сјајну атмосферу.

– Када смо пре неколико година у ETTU купу играли против шпанског Линареса у великој дворани Спенса пратило нас је око 700 гледалаца. Играти пред толико људи који те бодре свакако није лако, али су девојке одиграле фантастично. И последњи меч који смо играли против Тарнобрзега у четвртфиналу Лиге шампиона посматрало је више од 600 људи и то у стонотениској сали, што је импресивно. Важно је и то да девојке не осећају терет, напротив, добију енергију и остављају снажан утисак. Задовољство је огромно, а дешавало се да ми после мечева прилазе људи као што је био случај са човеком који ми се захвалио јер смо публици такав меч приуштили, јер такав ниво играча многи у Србији нису видели – поносно истиче врсни стручњак.

Тренери не постоје

Какав је однос STSS према тренерима у Србији?

– Једна реч – катастрофа – рекао је Стојанов за портал stoinitеnis.org. Не бих да оптужим неког недужног из СТШ, у овом случају је Савез једнако Каракашевић. За њега не постоје тренери, то јавно и одговорно тврдим, без обзира ко је шта урадио. За кога он мисли да је тренер, тај је тренер. Може да прича шта хоће, али кроз његову каријеру вероватно није ценио тренере. Остварио је врхунске резултате као играч, али за њега тренер у Србији не постоји. Наравно има много добрих тренера и многи муку муче у условима које имају, а остварују сјајне резултате. Када би о тренерима Каракашевић мало другачије размишљао, можда би им било и лакше, али одговорно тврдим да за њега овако тренери не постоје.

– Играње у тим такмичењима је немерљиво искуство. Одавно сам становишта да у Новом Саду треба да играју играчице репрезентативке, које би учешћем у европским клупским такмичењима стицале искуство које би пренеле на, рецимо, првенство Европе. Јер би у тим мечевима за ривале имале играчица које играју и за своје националне тимове, самим тим би их лакше изнеле. То је сјајна ствар и то ми је одувек била идеја водиља. Код нас у клубу биле су Изабела Лупулеску и Сабина Шурјан и доста су напредовале. Шурјан је играла за Будаорши Куп Европе и Лигу шампиона, па прешла у Берлин, где је, такође играла Лигу шампиона. Жао ми је што и друге играчице из националног тима не играју за клубове који играју европска клупска такмичења, то је неизмерно искуство и велики бенефит, како за њих, тако и за мене – категоричан је Стојановић.

Ј. Галић