SLOBODAN STOJANOV, TRENER STONOTENISERKI NOVOG SADA Cilj fajnal-for Lige šampiona

Bivšeg selektora ženske reprezentacije Srbije i njegove izabranice očekuje nastup u Ligi šampiona u top 12 fazi i igraće minimum četiri meča. U kom sastavu će osmoplasirane na evropskoj rang listi dočekati najkvalitetnije klupsko takmičenje Starog kontinenta pojasnio je za specijalizovani sajt stonitenis.org.

– Imaćemo dve faze prelaznog roka, pošto su nam potrebni različiti rosteri za Ligu šampiona i nacionalni šampionat – rekao je Stojanov za stonitenis.org. – Ekipa za Superligu ostaje ista (Anamaria Erdelji, Aneta Maksuti, Tijana Jokić, Reka Bezeg i Sara Radak), s tim što smo doveli i iskusnu mađarsku igračicu Mercedes Nađivaradi, koja će nam pomoći u osvajanju titule. Ovo je malo veći roster nego prošle sezone, koja će da bude mnogo napornija, sa više pojedinačnih turnira. Devojke igraju na dvojnim registracijama, pa nam treba više odmornih igračica.

Što se tiče Lige šampiona, sastav je malo izmenjen.

– Naša najbolja igračica iz prošle sezone Anamaria Erdelji ne igra za nas, pošto ima obaveze za matični klub Mirandela, portugalskog predstavnika u evropskom takmičenju. Znajući za to, pokušaćemo da angažujemo Korejku Jo Eunčong. Ona bi bila izuzetno pojačanje ukoliko bude imala pravo da nastupi. Sve Azijatkinje koje ne žive u Evropi, uslovljene su tamošnjim ligama i drugim takmičenjima. Ako sve bude kako treba, ona će nastupiti za nas u Ligi šampiona. Napravljen je dogovor i sa Kineskinjom s namerom da bude sve vreme u Novom Sadu, pa čak i da igra domaći šampionat.

Prethodna sezona bila je sezona iz snova – nova titula u Srbiji i četvrtfinale Lige šampiona, kao najveći uspeh u klupskoj istoriji. Ciljevi se nisu promenili, naprotiv u STK Novi Sad su uvek gladni trofeja.

– Naši ciljevi su uvek veći od realnih, a to se pokazalo prošle godine kada smo potajno pričali o četvrtfinalu. To su bile hrabre izjave, ali nismo bežali od toga. Srećom, bili smo miljenici sreće, jer za Hodonjin nije mogla da nastupi Sakura Mori iz Japana, što smo iskoristili i pobedili ih dvaput, što nam je omogućilo da budemo među osam najboljih u Evropi.

Ove godine je izazov poseban, jer se prvi put završnica igra po formatu fajnal-fora.

– To nam ide naruku, pošto su veće šanse da nam tada zaigra Azijatkinja. Dve godine zaredom stigli smo do polufinala Kupa Evrope, a potom i četvrtfinala Lige šampiona, te je logično da su ciljevi sada veći. Fajnal-for je cilj, a ako ne uspemo u nameri, trudićemo se da dostojno predstavljamo grad i zemlju.

Poraz u finalu Lige šampiona pre titula u Kupu Evrope

Na pitanje šta bi radije prigrlio, titulu u Kupu Evrope ili poraz u finalu Lige šampiona, Stojanov je rekao:

– Razmišljali smo mnogo o tome. Sastav iz prošle sezone možda je i bio zreo za titulu u Kupu Evrope. Međutim, uvek sam govorio da nije dovoljno biti prvi u selu, mi bismo ipak bili u gradu. Pre bih odabrao finale Lige šampiona. Svakako, mnogo je kvalitetnih igračica u Kupu Evrope među kojima su i Azijatkinje, ali je Liga šampiona ipak Liga šampiona – bez dileme je Stojanov.

Posle šest domaćih titula u nizu, kurs se ne menja u ovom kolektivu.

– Nadam se da nećemo da prepustimo to nekome drugom. Ne zbog toga da bi postigli neke rekorde, jer tu svakako ima klubova sa tradicijom, kao što je Senta za koju smatram da je fabrika uspeha. Kao što je Đoković jurio svoje grend slem titule, tako i mi jurimo istoriju i pokušaćemo da osvojimo i sedmu u nizu, što će biti svojevrsan uspeh. Za mene kao trenera, za šest godina u Novom Sadu i isto toliko titula, to je veliki uspeh, kao i to da sam se svrstao među najuspešnije trenere što se tiče nacionalnih šampionata. Posebna čast i zadovoljstvo mi je da budem u odabranom trenerskom društvu.

Iz godine u godinu Novi Sad je podizao lestvicu kada su u pitanju uspesi u evropskim klupskim takmičenjima. Veliki doprinos tome dali su i mečevi u Kupu Evrope, takođe, uticali su na razvoj igračica, ali i samog trenera.

Puna sala – snažna energija

Stonoteniska sala Spensa u evropskim mečevima uglavnom je bila ispunjena, uz sjajnu atmosferu.

– Kada smo pre nekoliko godina u ETTU kupu igrali protiv španskog Linaresa u velikoj dvorani Spensa pratilo nas je oko 700 gledalaca. Igrati pred toliko ljudi koji te bodre svakako nije lako, ali su devojke odigrale fantastično. I poslednji meč koji smo igrali protiv Tarnobrzega u četvrtfinalu Lige šampiona posmatralo je više od 600 ljudi i to u stonoteniskoj sali, što je impresivno. Važno je i to da devojke ne osećaju teret, naprotiv, dobiju energiju i ostavljaju snažan utisak. Zadovoljstvo je ogromno, a dešavalo se da mi posle mečeva prilaze ljudi kao što je bio slučaj sa čovekom koji mi se zahvalio jer smo publici takav meč priuštili, jer takav nivo igrača mnogi u Srbiji nisu videli – ponosno ističe vrsni stručnjak.

Treneri ne postoje

Kakav je odnos STSS prema trenerima u Srbiji?

– Jedna reč – katastrofa – rekao je Stojanov za portal stoinitenis.org. Ne bih da optužim nekog nedužnog iz STŠ, u ovom slučaju je Savez jednako Karakašević. Za njega ne postoje treneri, to javno i odgovorno tvrdim, bez obzira ko je šta uradio. Za koga on misli da je trener, taj je trener. Može da priča šta hoće, ali kroz njegovu karijeru verovatno nije cenio trenere. Ostvario je vrhunske rezultate kao igrač, ali za njega trener u Srbiji ne postoji. Naravno ima mnogo dobrih trenera i mnogi muku muče u uslovima koje imaju, a ostvaruju sjajne rezultate. Kada bi o trenerima Karakašević malo drugačije razmišljao, možda bi im bilo i lakše, ali odgovorno tvrdim da za njega ovako treneri ne postoje.

– Igranje u tim takmičenjima je nemerljivo iskustvo. Odavno sam stanovišta da u Novom Sadu treba da igraju igračice reprezentativke, koje bi učešćem u evropskim klupskim takmičenjima sticale iskustvo koje bi prenele na, recimo, prvenstvo Evrope. Jer bi u tim mečevima za rivale imale igračica koje igraju i za svoje nacionalne timove, samim tim bi ih lakše iznele. To je sjajna stvar i to mi je oduvek bila ideja vodilja. Kod nas u klubu bile su Izabela Lupulesku i Sabina Šurjan i dosta su napredovale. Šurjan je igrala za Budaorši Kup Evrope i Ligu šampiona, pa prešla u Berlin, gde je, takođe igrala Ligu šampiona. Žao mi je što i druge igračice iz nacionalnog tima ne igraju za klubove koji igraju evropska klupska takmičenja, to je neizmerno iskustvo i veliki benefit, kako za njih, tako i za mene – kategoričan je Stojanović.

J. Galić