Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Седам величанствених боксера за сва времена

22.05.2018. 12:19 12:20
Пише:
Фото: Приватна архива

Понос, достојанство, суза у крајичку ока, снажне емоције, али пре свега велика и вечна љубав према племенитој вештини, репрезентацији и друговима.

То је укратко слика из хале „Александар Николић„, где је тренер сјајне репрезентације Југославије 1978. Славко Шоргић (90 година), након четири деценије од Светског првенства, које је одржано у тадашњој хали Пионир, на коме је остварен највећи успех у историји нашег бокса, извршио прозивку својих златних боксера. Југославија је тада освојила шест сребрних и једна бронзана медаља, чиме је исписана златна страница  историје племените вештине на нашем поднебљу.

Писци те историје окупили су се након 40 година на истом месту, евоцирали успомене са највеће бокс смотре која је одржана на нашим просторима и подсетила се тренутка у коме су ушли у вечност. На прозивци тренеру Шоргићу појавили су: Слободан Качар (сребро), Драгомир Вујковић (сребро), Фазлија Шаћировић (сребро), Тадија Качар (сребро), Миодраг Перуновић (сребро) и шампиони са других такмичења (ЕП, СП) Аце Русевски (сребро) и Велизар Јевтић (бронза).


За памћење

Медаље за Југославију на СП 1978. у Београду освојили су: Фазлија Шаћировић - сребро (бантам категорија), Братислав Ристић - сребро (перолака), Мемет Богујевци - сребро (полувелтер), Миодраг Перуновић - сребро (велтер), Слободан Качар - бронза (средња), Тадија Качар – сребро (полутешка) и Драгомир Вујковић - сребро (тешка).


„Дошао сам из Македоније да видим своје другове, да се присетимо свих оних тренутака који су везани за овај јубилеј који је права слика тадашње Југославије, када смо били сложни и нико нам ништа није могао“, рекао је Аце Русевски.

Сребрни са СП Миодраг Перуновић четири деценије није био на месту успеха.

„Први пут након финала сам овде. Био сам на граници да пустим сузу јер су осећања помешана. Након 40 година изашли смо на центар Пионира где је 1978. стајао ринг и ћутали присећајући се свако свог изласка на ринг, стрепњи, позитивног набоја и жеље за победом, као и славља пред препубим трибинама. То се никада не може заборавити“, истакао је Перуновић.                    

Сјај седам величанстевних боксера никада неће избледети.

С. Р.

Пише:
Пошаљите коментар