Рвач Себастиан Нађ: Мој свет је експлодирао, могу још више

Поред много одрицања, великог рада и улагања, треба бити и стрпљив и дочекати својих пет минута. Упркос разним сумњама и размишљањима у ком правцу да настави каријеру, 2022. година ипак је била пресудна и берићетна за Себастиана Нађа, 25–годишњег рвача из Кањиже. Ученик чувеног Сретена Дамјановића у суботичком клубу Спартак, досегао је светске висине, јер је на планетарном шампионату у Београду освојио титулу грчко–римским стилом у категорији до 63 килограма, у којој се први пут такмичио. Употпунио је невероватан, историјски успех рвања у Србији пошто се придружио још тројици репрезентативаца који су у београдској Штарк арени у септембру постали светски прваци – Мате Немеш, Зураби Датунашвили и Али Арсалан, док је Стеван Андрија Мићић освојио бронзу.

Нађ, који је други најбољи спортиста Војводине за 2022. у „Дневниковом” избору, исковао је, може се рећи из сенке, најсјајнију медаљу победом над Грузијцем Леријем Абуладзеом резултатом 3:1. Тада је изјавио да није свестан шта је урадио. 

– На почетку је то био шок за организам, нисам знао шта се дешава око мене. Очекивао сам када сам победио у финалу и после церемоније да ће бити нешто вау, експлодираће цео свет. Уствари јесте, експлодирао је мој свет. У тренутку када сам победио, погледао сам струњачу, нешто сам чекао, али тада су кренули тренери и остали према мени, видим сви трче, плачу, срећни су. Тада сам помислио то је то, првак сам света, идемо даље. После 10 дана када сам дошао кући, направио сам вечеру за другаре у Кањижи, рваче са којима сам почео и тада сам схватио да је ово стварно нешто велико – осврнуо се у разговору за „Дневник“ Нађ на свој, до сада највећи успех у каријери.

Нагласили бисмо то „до сада“, јер према речима овог одлучног рвача, државног првака ове сезоне до 67 кг, спреман је да оде корак даље.

– После Светског првенства у Београду очекивања људи су порасла, али не би требало да рачунамо да ће следећи пут бити десет светских првака, то је немогуће. Мислим и да смо ми урадили нешто немогуће. Што се мене лично тиче, имам осећај као да ми је неки већи резултат записан негде, да ми ово није врхунац. И сада се осећам да сам три пута бољи него што сам био у Београду и то је одлично. Једва чекам припреме, доста је било одмора. Већ 9. јануара идемо на Дивчибаре на висинске припреме.

Себастиан Нађ је поникао у Потисју из родне Кањиже, а 2017. је прешао у суботички Спартак, који је један од најуспешнијих клубова на свету. 

– Ту сам нашао оно што ми је у каријери недостајало да будем шампион. Знао сам да је Спартак Момир Петковић, Срета Дамјановић, Давор Штефанек. Они су ме питали да пређем код њих и сва срећа па су то учинили. Од тада их слушам и све иде како треба – истакао је Нађ.

Нађ се пре СП у главном граду Србије окитио бронзом на ЕП за млађе сениоре 2017. у Мађарској и сребром 2019. године у Новом Саду.

– Од кадетског и јуниорског узраста често сам био пети, па и ове године на Европском сениорском првенству у Мађарској. Сваки пут сам губио у полуфиналу, а ми смо знали да сам ту негде, да ми само нешто мало фали. То смо нашли први пут у Мађарској, па у Новом Саду, а сада у Београду. У питању је нека психичка блокада, нешто што сам сам себи наметнуо. Увек сам размишљао да ћу се рвати за медаљу и тако је и било сваки пут, али нисам је освојио. Сада сам у Београду размишљао да хоћу да будем први и био сам први, мислим да је само то разлика у односу на prеthodna такмичења... али лако је сада причати, на струњачи је другачије.

Открио је овај посвећени рвач и да је овогодишње ЕП у Мађарској било на неки начин прекретница.

– Све је кренуло после те смотре. Опет сам био пети. Стварно сам мислио да је то крај каријере и онда је дошао Давор Штефанек и рекао „слушај, знам да можеш да будеш светски првак“. Ја сам га гледао зачуђено и рекао да ћу га послушати, као и све време до тада, а и наставићу да га слушам. Он је ипак један од наших највећих не само рвача, него и спортиста уопште. Био је најбољи управо зато што у глави није имао блоцкаде. Могао је да победи сваки дан сваког. Зато волим с њим да причам, јер иза себе има толико медаља и успеха и зна много.

Помоћ Штефанека, као и свих тренера и чланова репрезентације, добро је дошла Нађу на СП у Београду, али је исто тако плус био што је имао улогу аутсајдера.

– Мислим да ми је то помогло да психички боље улазим у борбе. Једноставно, размишљао сам да сам најјачи, најбољи, долазим из категорије до 67 килограма, нико ме не зна у 63. Једино ме је Грузин, с којим сам рвао у финалу, познавао, јер смо се и у млађим категоријама такмичили, а и овог фебруара до 67 килограма када је исто било 3:1 и на исту фору сам га добио и у Београду. Остали су ме гледали на начин „види колики је, шта ће он ту“ али не иде то тако сад већ. 

За 2023. годину Себастиан Нађ има зацртан циљ.

– План је да будем број један у Србији, што неће бити лако пошто је ту Мате Немеш. Рвали смо доста пута, некад сам ја добио, некад он. Биће јако тешко, али лепо и занимљиво, што је већа конкуренција то боље – поручио је Себастиан Нађ.

Кристина Бугарски