Rvač Sebastian Nađ: Moj svet je eksplodirao, mogu još više

Pored mnogo odricanja, velikog rada i ulaganja, treba biti i strpljiv i dočekati svojih pet minuta. Uprkos raznim sumnjama i razmišljanjima u kom pravcu da nastavi karijeru, 2022. godina ipak je bila presudna i berićetna za Sebastiana Nađa, 25–godišnjeg rvača iz Kanjiže. Učenik čuvenog Sretena Damjanovića u subotičkom klubu Spartak, dosegao je svetske visine, jer je na planetarnom šampionatu u Beogradu osvojio titulu grčko–rimskim stilom u kategoriji do 63 kilograma, u kojoj se prvi put takmičio. Upotpunio je neverovatan, istorijski uspeh rvanja u Srbiji pošto se pridružio još trojici reprezentativaca koji su u beogradskoj Štark areni u septembru postali svetski prvaci – Mate Nemeš, Zurabi Datunašvili i Ali Arsalan, dok je Stevan Andrija Mićić osvojio bronzu.

Nađ, koji je drugi najbolji sportista Vojvodine za 2022. u „Dnevnikovom” izboru, iskovao je, može se reći iz senke, najsjajniju medalju pobedom nad Gruzijcem Lerijem Abuladzeom rezultatom 3:1. Tada je izjavio da nije svestan šta je uradio. 

– Na početku je to bio šok za organizam, nisam znao šta se dešava oko mene. Očekivao sam kada sam pobedio u finalu i posle ceremonije da će biti nešto vau, eksplodiraće ceo svet. Ustvari jeste, eksplodirao je moj svet. U trenutku kada sam pobedio, pogledao sam strunjaču, nešto sam čekao, ali tada su krenuli treneri i ostali prema meni, vidim svi trče, plaču, srećni su. Tada sam pomislio to je to, prvak sam sveta, idemo dalje. Posle 10 dana kada sam došao kući, napravio sam večeru za drugare u Kanjiži, rvače sa kojima sam počeo i tada sam shvatio da je ovo stvarno nešto veliko – osvrnuo se u razgovoru za „Dnevnik“ Nađ na svoj, do sada najveći uspeh u karijeri.

Naglasili bismo to „do sada“, jer prema rečima ovog odlučnog rvača, državnog prvaka ove sezone do 67 kg, spreman je da ode korak dalje.

– Posle Svetskog prvenstva u Beogradu očekivanja ljudi su porasla, ali ne bi trebalo da računamo da će sledeći put biti deset svetskih prvaka, to je nemoguće. Mislim i da smo mi uradili nešto nemoguće. Što se mene lično tiče, imam osećaj kao da mi je neki veći rezultat zapisan negde, da mi ovo nije vrhunac. I sada se osećam da sam tri puta bolji nego što sam bio u Beogradu i to je odlično. Jedva čekam pripreme, dosta je bilo odmora. Već 9. januara idemo na Divčibare na visinske pripreme.

Sebastian Nađ je ponikao u Potisju iz rodne Kanjiže, a 2017. je prešao u subotički Spartak, koji je jedan od najuspešnijih klubova na svetu. 

– Tu sam našao ono što mi je u karijeri nedostajalo da budem šampion. Znao sam da je Spartak Momir Petković, Sreta Damjanović, Davor Štefanek. Oni su me pitali da pređem kod njih i sva sreća pa su to učinili. Od tada ih slušam i sve ide kako treba – istakao je Nađ.

Nađ se pre SP u glavnom gradu Srbije okitio bronzom na EP za mlađe seniore 2017. u Mađarskoj i srebrom 2019. godine u Novom Sadu.

– Od kadetskog i juniorskog uzrasta često sam bio peti, pa i ove godine na Evropskom seniorskom prvenstvu u Mađarskoj. Svaki put sam gubio u polufinalu, a mi smo znali da sam tu negde, da mi samo nešto malo fali. To smo našli prvi put u Mađarskoj, pa u Novom Sadu, a sada u Beogradu. U pitanju je neka psihička blokada, nešto što sam sam sebi nametnuo. Uvek sam razmišljao da ću se rvati za medalju i tako je i bilo svaki put, ali nisam je osvojio. Sada sam u Beogradu razmišljao da hoću da budem prvi i bio sam prvi, mislim da je samo to razlika u odnosu na prethodna takmičenja... ali lako je sada pričati, na strunjači je drugačije.

Otkrio je ovaj posvećeni rvač i da je ovogodišnje EP u Mađarskoj bilo na neki način prekretnica.

– Sve je krenulo posle te smotre. Opet sam bio peti. Stvarno sam mislio da je to kraj karijere i onda je došao Davor Štefanek i rekao „slušaj, znam da možeš da budeš svetski prvak“. Ja sam ga gledao začuđeno i rekao da ću ga poslušati, kao i sve vreme do tada, a i nastaviću da ga slušam. On je ipak jedan od naših najvećih ne samo rvača, nego i sportista uopšte. Bio je najbolji upravo zato što u glavi nije imao blockade. Mogao je da pobedi svaki dan svakog. Zato volim s njim da pričam, jer iza sebe ima toliko medalja i uspeha i zna mnogo.

Pomoć Štefaneka, kao i svih trenera i članova reprezentacije, dobro je došla Nađu na SP u Beogradu, ali je isto tako plus bio što je imao ulogu autsajdera.

– Mislim da mi je to pomoglo da psihički bolje ulazim u borbe. Jednostavno, razmišljao sam da sam najjači, najbolji, dolazim iz kategorije do 67 kilograma, niko me ne zna u 63. Jedino me je Gruzin, s kojim sam rvao u finalu, poznavao, jer smo se i u mlađim kategorijama takmičili, a i ovog februara do 67 kilograma kada je isto bilo 3:1 i na istu foru sam ga dobio i u Beogradu. Ostali su me gledali na način „vidi koliki je, šta će on tu“ ali ne ide to tako sad već. 

Za 2023. godinu Sebastian Nađ ima zacrtan cilj.

– Plan je da budem broj jedan u Srbiji, što neće biti lako pošto je tu Mate Nemeš. Rvali smo dosta puta, nekad sam ja dobio, nekad on. Biće jako teško, ali lepo i zanimljivo, što je veća konkurencija to bolje – poručio je Sebastian Nađ.

Kristina Bugarski