РЕАКЦИЈА ИВАНЕ ШПАНОВИЋ НА ПРОМЕНЕ У СКОКУ УДАЉ: Највећи проблем је...

Нови формат омогућио би да се рачунају сви скокови направљени из нове зоне скока, а дужина скока мерила би се од места где се "полетање" догодило.

Дакле, више не би било преступа, грешака, а аргумент је и да би се тиме повећала драматичност такмичења.

"Највећи проблем је што људи који мењају правила овог спорта су управо они који никада нису имали контакт са овим спортом. Мењате правила игре без консултовања оних који чине да спорт постоји. Игноришете њихове погледе, не поштујете њихово мишљење и игноришете проблеме који их доводе до повреда. Огромне суме новца се троше покушавајући да се привуче пажња на спорт, док се игнорише све на чему спорт почива. Верујем да фокус на спонзорствима и телевизијским емитовањима не би требало да иде на рачун интегритета спорта и било би сјајно пронаћи баланс између промовисања спорта и очувања његових основних вредности", написала је Шпановићева на Инстаграму и додала:

"Зар не можемо сви бити укључени у нешто што нас се тиче? Имамо ли право на такмичење где се не бојимо клизавих дасака, бесмисленог утврђивања последњег контакта са површином или ласерског мерења одскока, промене броја покушаја и истовремено у истом телевизијском преносу приказати скок само одабраних, уз много среће? Шта се онда нуди гледаоцу као опција? Да такмичење постане још бесмисленије, лишавајући све права на фактор среће? Можда трка на 100 метара без судије? Сви би требало да крену када им одговара, па ко има најбоље време, нека буде победник. Да апсурд буде још већи, клизаве даске остају... Уместо покушаја да се спорт учини популарнијим жртвујући његову аутентичност, СВИ бисмо требало да се фокусирамо на образовање јавности о његовим нијансама и лепоти. Требало би да приказујемо вештине и таленте свих спортиста, не само одабраних, и пружамо гледаоцима прилику да цене разноликост спорта".

Ново правило би требало ускоро да буде тестирано, пре него што заживи 2026. године.