ОБЕЛЕЖЕНО СТО ГОДИНА ОРГАНИЗОВАНОГ ПЛАНИНАРСТВА У ВОЈВОДИНИ: Век за понос и путоказ за будућност

Пред многобројним планинарима и пријатељима одржан је пригодан програм, уз песме дечјег хора „Бајићеви славуји“ Музичке школе „Исидор Бајић“ и обраћање председника ПСВ Милана Мирковића и његових претходника, Милана Бреберине који је говорио о историјату и Миодрага Миће Јововића, једног од главних покретача организованог високогорства и првих војвођанских експедиција, који се осврнуо на најзначајније успоне на највише врхове света, међу којима је и Монт Еверест. 

По речима Милана Бреберине, Душан Спирта, родом из Ковиља, је поставио темеље организованог планинарства у Војводини пошто је 1903. године по повратку са студија у Грацу, где се упознао с планинарењем, окупио око себе угледне људе Новог Сада и организовао излете на Фрушку гору. 

Потом је група од 13 планинара на челу са Игњатом Павласом 6. маја 1924. године код извора Масна ћупа близу Буковца одлучила да оснује прву самосталну планинарску организацију на територији Војводине – Планинарско друштво „Фрушка гора” и то се сматра почетком историје организованог планинарства у Војводини. ПСВ је следбеник активности тог друштва, чији је први председник био Павлас. 

– Упркос равници која их окружује, Војвођани негују богату планинарску традицију. Данас у Планинарском савезу Војводине имамо 28 основних планинарских организација са више од 3.000 чланова, што чини око 15 одсто укупног броја чланова Планинарског савеза Србије, уз напомену да је на територији Војводине регистровано још неколико планинарских спортских удружења која остварују чланство у Планинарском савезу Србије али не и у Планинарском савезу Војводине, и као таква објективно учествују у развоју планинарства у Војводини – истакао је председник ПСВ Милан Мирковић говорећи о садашњим приликама.

Војводина је изнедрила неке од најуспешнијих српских високогораца – од осамнаест планинара из Србије који су се попели на неки од врхова изнад 8.000 метара надморске висине, шест их је из војвођанских друштава. 

– Наши планинари су само у току прошле године извршили више од 100 високогорских успона на врхове преко 3.500 метара у Европи, Африци и Азији, а иако још увек није обрађена статистика за ову годину, већ сада се може рећи да ће тај број бити надмашен. Посебно је значајан податак да овакав тип планинарских акција није резервисан само за велике клубове, већ их успешно реализују и друштва из мањих средина – додао је Мирковић. 

Војвођански клубови су у годину значајног јубилеја ушли са великим успесима у разним дисциплинама планинарства, поготово у трекингу у ком су државни прваци, планинском трчању, спортском пењању на природној стени, пењању у леду, драј тулингу и алпинизму, па и рогејнингу, а теже томе да се ти успеси у будућности одрже, па и надмаше. У наредном периоду планира се даљи развој планинарства у Војводини, кроз активности комисија ПСВ и појединаца, наследника оних који су то чинили претходних сто година. 

Поводом јубилеја издата је и књига „Знаменити планинари Војводине” коју су приредили Боривоје Вељковић и Миливој Ердељан.

Од Аконкагве до Монт Евереста

О врхунским подвизима војвођанских високогораца и алпиниста говорио је и сам учесник неких од најзахтевнијих експедиција Миодраг Јововић, истакавши на почетку Тибора Секеља (Суботица), првог Југословена на највишем врху Јужне Америке, Аконкагви (6.962 мнв) на Андима давне 1944. године. До данас се још 25 планинара из Војводине попело на тај врх. 

– Први је српску тробојку на врх света, Монт Еверест на 8.848 метара, разапео Исо Планић, члан „Спартака“ из Суботице 2005. године – рекао је Миодраг Јововић. – Пре њега је 2000. био Драган Јаћимовић, први Србин на Евересту, али с југословенском заставом. Имали смо успоне изнад 8.000 метара на Хималајима на Чо Ојо, Манаслу, Шишапангму, те на Гашербрум 1 и 2 и Броуд Пик на Каракоруму. 

Крочило се на највиши врх Северне Америке, Денали (6.194), највиши врх Африке Ухуру Пик на Килиманџару (5.695), Барунце (7.129) и Ама Даблан (6.812) на Хималајима, врх Лењин на Памиру (7.134), Охос дел Саладо на Андима (6.893), кров Европе Западни Елбрус на Кавказу (5.642), Мон Блан на Алпима (4.810).

Категорисани спортисти

Веома значајан податак је и да у години великог јубилеја имамо и категорисане спортисте и стипендисте Министарства спорта из редова војвођанских планинарских друштава, који заслужују да се помену и поименце. То су: Нора Богнар, чланица Планинарско-спортског клуба Спартак из Суботице; Антонина Брдарић из Спортско-пењачког клуба Пентраx из Иђоша, као заслужни спортисти; и Сара Пирнат, чланица Планинарско-спортског клуба Спартак из Суботице, као спортиста међународног ранга.

Наставак развоја планинарства у Војводини

У наредном периоду планира се даљи развој планинарског спорта у Војводини, кроз различите активности комисија Планинарског савеза Војводине, међу којима су:

- одржавање традиционалних планинарских акција, од којих неке у наредној години обележавају и значајне јубилеје;

- уређивање планинарских стаза, нарочито такозваних традиционалних стаза на Фрушкој гори, које су директна заоставштина Планинарског друштва „Фрушка гора” из двадесетих и тридесетих година прошлог века, што ће бити урађено у сарадњи са Националним парком Фрушка гора, као и уређење Фрушкогорске трансверзале, која ће у 2026. години обележити пуних 70 година од оснивања;

- уређивање терена за спортско пењање и алпинистичких вежбалишта на природној стени,  Фрушкој гори и Вршачким планинама, као и на вештачким стенама у Новом Саду и Суботици;

- реализацију такмичења у планинарском трекингу у оквиру Војвођанске трекинг лиге, као и у планинарској оријентацији;

- и посебно реализацију планинарских акција намењених деци и младима

К. Бугарски