Милан Станић, председник СТСВ: Рад и резултати нису остали незапажени
Недавно је Милан Станић добио поверење стонотениских посленика да и у другом мандату предводи Стонотениски савез Војводине (СТСВ). Очито да је добар рад у prеthodnе четири године и постављање организације на здравије ноге било довољно да добије подршку скупштинске већине.
Шта је по вама било пресудно да 53 делегата од 69 гласају за вас?
Нова подршка изазива заиста понос имајући у виду шта смо сви ми учинили током prеthodnog мандата и резултате које смо постигли. Сам податак да сам први пут био изабран са 36 гласова, а сада са 53 најбоље илуструје досадашњи рад мог тима и мене. Посебно задовољство и подршка приликом реизбора, поред доброг и квалитетног рада, уложеног труда канцеларије и младих људи оперативаца, дошла је и као последица нашег ангажмана у корона години, пошто смо у стонотениској породици у Србији први преузели одговорност и организовали турнире са основном идејом да - живот мора да победи корону, а ми којима је стони тенис део живота на тај начин дајемо томе допринос – рекао је Станић.
На шта сте поносни у досадашњем раду?
– Све што сам изнео у свом програм да ћу да урадим, готово све сам и испунио. Установили смо годишње награде за тренере у раду са млађим категоријама ,које су понеле имена два стонотениска радника која су прерано отишли с овог света, Илона Кираљ и Нађ Фриђеш, њима у част. Унапредили смо такмичења под ингеренцијом СТСВ, ревитализовали смо селекције у млађим категоријама, које смо слали на међународна такмичења, где су имали прилику да искусе конкуренцију са вршњацима из Европе. Стабилизовали смо Савез организационо и финансијски, омасовили смо Новогодишњи турнир, проширили смо његов формат, а трајао је три дана уместо досадашња два, увели смо и екипно такмичење. На путу смо да се упишемо на мапу референтних турнира у млађим категоријама у регион и шире. Прошле године, у доба короне, организовали смо Трофеј великана, обједињујући три турнира у Новом Саду (Меморијал Дејана Кукина), Темерину (Меморијал Пете Ласло) и Зрењанину (Радослав Габор), поштујући све мере против епидемије. Ревитализовали смо стонотениске центре попут Чоке и Вршца, где смо организовали турнире. Све наше турнире уживо смо преносили на друштвеним платформама, тако да љубитељи стоног тениса нису ништа пропустили. Истакао бих и изванредну сарадњу и подршку Покрајинског секретаријата за спорт и омладину, који је и наш финансијер. Да тога нема све ово не бисмо могли да спроведемо замисли и програме.
У чему је суштина Стратегије развоја стоног тениса у Војводини?
– Представници клубова су изнели своје виђење и идеје развоја нашег спорта. Предложено је да стручни тим направи Нацрт Стратегије, документ који ће после дуже времена показати пут како стони тенис треба да се развија. Нагласак ће бити, свакако, појачан рад и подизање квалитета у струци са најмлађим категоријама. То је неподељено мишљење, пошто смо установили да је то велики проблем.
Војвођански клубови доминирају и у појединачним и екипним такмичењима.
– Стони тенис је традицијом везан за ове просторе, а у прилог иде чињеница да је Стонотениски савез Југославије основан 1928. године у Сомбору. Дуга историја бављења стоним тенисом у Покрајини је изродила и квантинет и квалитет, наравно уз предан рад да се стони тенис равномерно развија у Војводини и у целој Републици. Приликом организовања припрема и кампова за наше најуспешније такмичаре као госте смо позивали њихове вршњаке из целе Србије.
Каква је улога СТСВ у раду с млађим категоријама и да ли има напретка?
– Последње првенство је показало у односно на prеthodno да је дошло до пораста војвођанских такмичара у свим категоријама. То је резултат повећања масовности, а то је процес који траје годинама. Ми мотивишемо клубове за рад с децом и то полако даје резултате.
Још пре годину поднели сте кандидатуру за председника Стонотениског савеза Србије (STSS), какав је пулс међу клубовима?
– Реизбор за председника СТСВ говори о подршци војвођанских клубова, не само мене лично, већ за резултате које смо као канцеларија постигли. Те резултате нико добронамеран не може да игнорише. То је, у највећој мери, и мотив зашто сам се кандидовао за првог човека националног Савеза. Ако се руковођењу Савеза приступи на одговоран начин, поштујући све законе, а имајући у виду на првом месту афирмацију и популаризацију стоног тениса, сигуран сам да могу да бележе помаци код свих клуова и регионалних савеза. То ми је мотив за кандидатуру.
Каква је сарадња СТСВ са националним Савезом?
– Готово да је и нема, јако је танка. Тренутно смо на суду, пошто је пре две године, након различитих виђења по истим питањима, руководство СТШ повукло потезе који су у директној супротности са Статутом, Законом о спорту и са елементарном људском пристојношћу. Као најинтелигентнији и најрационалнији начин да изађемо из тог проблема јесте да се обратимо правосудним органима. СТСВ, који је оштећен, изабрао је овај пут како не бисмо реаговали као и они. То не спречава рад СТСВ, нити оне који су на функцијама у СТШ да своју енергију уложе у развој стоног тениса, што не чине. То је континуирана производња проблема, сукоба, посртања... Е, управо то је разлог зашто сам се кандодовао за предсеника Националног Савеза – нагласио је председник СТСВ Милан Станић.
Иницирали сте да Нови Сад ове године буде домаћин Европског првенства. Оно је због пандемије померено за следећу годину. Да ли сте спремни за шампионат Старог континента и како протичу припреме?
– Немам одговор на то питање. Носилац апликације за организацију је национални Савез, а ја, иако сам иницијатор те идеје, сам искључен из било каквих активности у вези са тим такмичењем. Овог тренутка када би почеле припреме за ЕП 2022 већ би билиу озбиљном закашњењу. После сукоба на релацији СТСВ–СТШ председник националног Савеза Александар Каракашевић све ради мимо нас. Докле то иде с његове стране говори и чињеница да он бира делегате из Војводине који су му по вољи, а не оне који су делегирани на Скупштини СТСВ. Због тога и јесмо завршили на суду.
Након избора владике Порфирија за српског патријарха, ви сте му у име Савеза и војвођанских клубова послали честитку, што и није баш уобичајено.
– Након провере у књизи чланова регистрованих такмичара – стононтенисера, под редним бројем 893 од 7. фебруара 1975. године, записано је да је Првослав Перић играо и био члан наше стонотениске породице. Наравно да његов избор за патријарха свима нама у стоном тенису причињава задовољство и веома смо поносни што се младости бавио нашим спортом. Има ли лепше афирмације за наш спорт од чињенице да је и патријарх играо стони тенис – упитао је Станић.
Јово Галић