In Memoriam: Владимир Јорга (1939-2024)
Преминуо је професор др Владимир Јорга, мајстор каратеа, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду. Поживео је 85 година. Владимир Јорга је пионир те спортске вештине на Балкану. Неизбрисив је његов траг као мајстора каратеа, носиоца звања 10. Дан.
У фокус његовог интересовања карате се сместио 1955. године, за време показних вежби јапанског мајстора Нагаоке. Недуго по завршетку тог семинара, Јорга је, са братом Илијом, у вршачкој Гимназији окупио истомишљенике међу вршњацима. Све остало је историја.
Владимир Јорга је први инструктор каратеа у Југославији. Као вишегодишњи државни шампион, сврстао се у ред врхунских југословенских спортиста. По завршетку студија медицине, наставио је да се бави научним радом у сфери медицинских наука, биран је за редовног професора Медицинског факултета Београдског универзитета, био је декан на Међународном факултету за спорт при Европском центру за мир и развој, шеф Катедре за спортску медицину... Немерљив је његов допринос да се традиционалне вредности каратеа научно истражују и потврде, да се карате популаризује у Југославији и широм света. У тој области урадио је и објавио у домаћим и међународним стручним медицинским и спортским часописима више од 170 научних радова. Биран је за првог председника Југославенске карате организације.
На међународној сцени поверење му је указано избором за председника Европске федерације (ЕТКФ) и потпредседника Интернатионалне федерације традиционалног каратеа (ИТКФ).
Пресудан утицај на његово карате образовање и усавршавање имао је легендарни јапански инструктор Хидетака Нишијама, а први значајан међународни резултат Јорга је постигао у априлу 1968. године, када је репрезентација Југославије на Европском првенству у Паризу савладала Енглеску до тада неприокосновеног владара на континенту и освојила бронзану медаљу. Низ врхунских резултата на међународној сцени пратила је и екаспанзија каратеа у нашем поднебљу.
Деценијски напор на развоју и прихватању карате вредности у окружењу, валоризовани су на семинару у Паризу, где су браћа Јорга положили за звање црни појас 2. Дан. У Србији су, један за другим, ницали клувови: Црвена звезда, Медицинар, Војводина, Зрењанин, Чукарица...
Почетком марта 1970. године у Београду је заживео Карате савез Југославије, са председником Владимиром Јоргом на челу. Брат му Илија изабран је за савезног капитен. Те године у Јапану је одржано Прво светско првенство у каратеу, на коме је учествовала и југословенска репрезентација. Захваљујући браћи Јорга развој каратеа у Србији кренуо је геометријском прогресијом и траје до данас.