ЈОВАНА АРСИЋ ЗА ДНЕВНИК Променила себе и победила таласе
Срећом, па се крајем прошле године Јована Арсић из Зрењанина није опростила од веслања, како је планирала. После разговора са тренером, нашим трофејним веслачем Николом Стојићем и Ђорђем Вишацким, такође успешним такмичарем, сада генералним секретаром Олимпијског комитета Србије, одлучила је ипак да остане у чамцу.
Истрајност јој се исплатила јер је после најбољег почетка сезоне дошла и до највећег успеха у каријери – бронзе у скифу на Европском првенству на Бледу.
– Стално сам се трудила да мењам људе око мене, а никада нисам кретала од себе, тако да сам после тог разговора са њих двојицом одлучила да променим себе и наставим са веслањем – рекла је за „Дневник” 30-годишња Зрењанинка.
Сумирала је потом и пут до бронзе на континенталном шампионату.
– Све је прошло како треба током првенства, иако је на крају било тешко технички да се одради финална трка због таласа. Језеро је било немирно, удариш у талас па изгубиш ритам и доста је тешко било да се вратиш. До краја трке нисам била свесна да сам освојила бронзу. Чекала сам да видим да ли ће Бугарка с којом сам водила битку за медаљу да крене на подијум или да га прође и када сам видела да одлази рекла сам „Боже, хвала ти” – осврнула се Арсићева на финале.
Бронза Јоване Арсић је прва медаља за Србију на ЕП после 2012. године када је сребро у скифу узела Новосађанка Ива Обрадовић, која има одличје истог сјаја и из 2011. са суграђанком Иваном Филиповић у дубл скулу.
– Њих две су ми честитале. Ја сам прво сениорско светско првенство веслала управо са Ивом у двојцу када смо биле девете у Амстердаму 2014. Она ми је била идол. Драго ми је што су ми честитале, оне знају шта значи веслати скиф – истакла је Арсићева.
Јована, која је 2021. освојила бронзу у Загребу, прво одличје за српско женско веслање на светским куповима, са Николом Стојићем почела је да ради два месеца пре Олимпијских игара у Токију исте године. Описала је и колико је било тешко доћи до највећег успеха у каријери.
– Веома тешко и то у најтежој дисциплини. Скиф је специфичан, сам си, нема никог да те погура. Од почетка каријере нисам имала систематски рад, тренере који су били уз мене. Када сам почињала у клубу Зренекс у Зрењанину имала сам Веселина Вучићевића, он је доста био уз нас, али до јуниорских дана. После сам била препуштена сама себи, четири године практично нисам имала тренера. До Стојића нисам имала прави систем и тренера. Сви кажу ти си то имала у себи, али нико то није успео да доведе до овога, до медаље и да ме држи под контролом. Да он и Ђорђе Вишацки, као и моја породица и пријатељи нису били ту, не бих стигла до медаље – објаснила је Јована.
Први велики циљ ове сезоне је успешно испуњен, а сада следе припреме за СК у Луцерну, а потом и круну 2023. године, Светско првенство у Београду у септембру на ком Арсићева намерава да јури медаљу и норму за ОИ у Паризу.
К. Бугарски