Јапанци за Олимпијске игре изградили нове, али користе и већ чувене спортске објекте

Била је то свакако прекретница када је реч о грађевинским подухватима за потребе Игара, јер до тада још није виђен такав објекат и Град анђела у сунчаној Калифорнији направио је први корак на путу који и даље траје, а тиче се надметања домаћина и по архитектонским подухватима. За разлику од смотре у Лос Анђелесу, где је свечаном отварању присуствовао до тада рекордан број гледалаца (сто хиљада), на 32. Олимпијским играма у Токију, које су у току, било је свега хиљаду људи. Борилишта и спортске арене припремљене за највећи спортски догађај на свету, такође су празне. После Пекинга 2008. године када су Кинези заиста направили непревазиђена, импозантна неимарска дела, као што су Олимпијски стадион под називом „Птичје гнездо“ и Национални пливачки центар познатији као „Водена коцка“ тешко да ће их неко превазићи у скорије време.

Јапан није штедео за друге Игре у Токију и саграђено је осам нових објеката, који ће остати у употреби, док је подигнуто и десет привремених, као што су онај за баскет три на три и спортско пењање, одбојку на песку, конструкција за триатлон и трке у пливању на отвореном, а користи се 25 већ постојећих. Сви радови су, наравно, завршени на време.

У Зони наслеђа „Мусашино форест спорт плаза“ први је нови изграђен стални објекат за потребе Игара. Још 2017. године почела су такмичења, а сада се ту надмећу представници у бадминтону, мачевању и модерном петобоју, а наставиће да служи као мултифункционално спортско здање. Нови је и „Јуменошима парк“ за стреличарство (на јапанском ово име значи Острво снова), као и центар за водене спортове у околини Токијског залива који је отворен у јуну 2019. године. На Играма се ту веслачи, кајакаши и кануисти, а после смотре, очекује се да ће око тридесетак такмичења годишње бити организовано у овом центру.

Нажалост, чини се да ће арена ове године имати дефицит од отприлике милион и по долара после Олимпијских игара, када се узму у обзир високи трошкови градње и њена неискоришћеност, тачније непосећеност, јер публици због пандемије коронавируса није дозвољено да иде на борилишта. Новитет у граду је и „Оји хокеј стадион“, капацитета 15 хиљада, на ком се такмиче представници у хокеју на бетону, који ће и наставити да долазе на ову локацију.

Јапан, као једна од најразвијенијих земаља света, већ је имао одлично припремљене спортске објекте, међу којима је и главни, Олимпијски стадион саграђен за прве Игре у престоници Јапана 1964. године. Такмичари из 206 земаља тренутно се надмећу на 43 здања. Као што је то и пракса, користе се она са смотре од пре 57 година и налазе се у делу града који је за потребе Игара симболично назван „Зона наслеђа“. Свакако да је од тих десет најбитнији Олимпијски стадион, некада под називом Национални.

Јапанци су 2015. године срушили стари и на истом месту дигли потпуно нови како би и проширили капацитет за ове Игре. Користила се дрвна грађа из свих 47 административних центара ове земље. Стадион званично може да прими 68 хиљада гледалаца, али и да се прошири на више од 80 хиљада, када се намонтирају додатна седишта на атлетску стазу. Управо ће се такмичења у краљици спортова одржати на њему, финале у женском фудбалу, као и церемонија затварања...

Насупрот „Зони наслеђа“, која осликава традиционални Јапан, „Зона Токијског залива“ представља модеран, урбани локалитет на ком је смештено 16 борилишта, од којих су свакако најимпозантнији „Аријаке гимнастички центар“ и „Токио центар за водене спортове“. Нажалост, капацитет од 15 хиљада гледалаца неће бити испуњен у објекту намењеном за пливање, скокове у воду и уметничко пливање. Захваљујући покретним зидовима и подовима, дужина и дубина могу да се прилагођавају у оба базена, главном и оном за загревање. Ово је један од новоизграђених објеката који ће остати у наслеђу Токију за следећа домаћа и међународна такмичења, као и за потребе грађанства.

Дивна, али нажалост, привремена арена, капацитета 12 хиљада места за гимнастичаре и гимнастичарке направљена је у великом делу од дрвета. Налази се на локацији где је некада била пилана, што је и послужило као инспирација архитектама у припреми за Игре. Чак су и клупе на трибинама од дрвета. Објекат ће се користити следећих десет година.

Чувена дворана изграђена је за Олимпијске игре 1964. године како би се у њој надметали џудисти који су тада први пут уврштени у програм највећег спортског догађаја на свету. Већ тада је прозвана меком борилачких спортова, а постала је и позната концертна хала. Прво Светско првенство у каратеу 1970. године одржало се управо на овој локацији, а Нипон Будокан ушао је поново у историју јер је сада угостио каратисте на дебију на Олимпијским играма.

Кристина Бугарски