Japanci za Olimpijske igre izgradili nove, ali koriste i već čuvene sportske objekte
Na jubilarnim desetim Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1932. godine ceremonija svečanog otvaranja održana je na velelepnom stadionu Koloseum, izgrađenom nekoliko godina ranije, rekonsturisanom za ovo takmičenje i to u grandioznom stilu, prepoznatljivom za američko tle.
Bila je to svakako prekretnica kada je reč o građevinskim poduhvatima za potrebe Igara, jer do tada još nije viđen takav objekat i Grad anđela u sunčanoj Kaliforniji napravio je prvi korak na putu koji i dalje traje, a tiče se nadmetanja domaćina i po arhitektonskim poduhvatima. Za razliku od smotre u Los Anđelesu, gde je svečanom otvaranju prisustvovao do tada rekordan broj gledalaca (sto hiljada), na 32. Olimpijskim igrama u Tokiju, koje su u toku, bilo je svega hiljadu ljudi. Borilišta i sportske arene pripremljene za najveći sportski događaj na svetu, takođe su prazne. Posle Pekinga 2008. godine kada su Kinezi zaista napravili neprevaziđena, impozantna neimarska dela, kao što su Olimpijski stadion pod nazivom „Ptičje gnezdo“ i Nacionalni plivački centar poznatiji kao „Vodena kocka“ teško da će ih neko prevazići u skorije vreme.
Japan nije štedeo za druge Igre u Tokiju i sagrađeno je osam novih objekata, koji će ostati u upotrebi, dok je podignuto i deset privremenih, kao što su onaj za basket tri na tri i sportsko penjanje, odbojku na pesku, konstrukcija za triatlon i trke u plivanju na otvorenom, a koristi se 25 već postojećih. Svi radovi su, naravno, završeni na vreme.
U Zoni nasleđa „Musašino forest sport plaza“ prvi je novi izgrađen stalni objekat za potrebe Igara. Još 2017. godine počela su takmičenja, a sada se tu nadmeću predstavnici u badmintonu, mačevanju i modernom petoboju, a nastaviće da služi kao multifunkcionalno sportsko zdanje. Novi je i „Jumenošima park“ za streličarstvo (na japanskom ovo ime znači Ostrvo snova), kao i centar za vodene sportove u okolini Tokijskog zaliva koji je otvoren u junu 2019. godine. Na Igrama se tu veslači, kajakaši i kanuisti, a posle smotre, očekuje se da će oko tridesetak takmičenja godišnje biti organizovano u ovom centru.
Nažalost, čini se da će arena ove godine imati deficit od otprilike milion i po dolara posle Olimpijskih igara, kada se uzmu u obzir visoki troškovi gradnje i njena neiskorišćenost, tačnije neposećenost, jer publici zbog pandemije koronavirusa nije dozvoljeno da ide na borilišta. Novitet u gradu je i „Oji hokej stadion“, kapaciteta 15 hiljada, na kom se takmiče predstavnici u hokeju na betonu, koji će i nastaviti da dolaze na ovu lokaciju.
Japan, kao jedna od najrazvijenijih zemalja sveta, već je imao odlično pripremljene sportske objekte, među kojima je i glavni, Olimpijski stadion sagrađen za prve Igre u prestonici Japana 1964. godine. Takmičari iz 206 zemalja trenutno se nadmeću na 43 zdanja. Kao što je to i praksa, koriste se ona sa smotre od pre 57 godina i nalaze se u delu grada koji je za potrebe Igara simbolično nazvan „Zona nasleđa“. Svakako da je od tih deset najbitniji Olimpijski stadion, nekada pod nazivom Nacionalni.
Japanci su 2015. godine srušili stari i na istom mestu digli potpuno novi kako bi i proširili kapacitet za ove Igre. Koristila se drvna građa iz svih 47 administrativnih centara ove zemlje. Stadion zvanično može da primi 68 hiljada gledalaca, ali i da se proširi na više od 80 hiljada, kada se namontiraju dodatna sedišta na atletsku stazu. Upravo će se takmičenja u kraljici sportova održati na njemu, finale u ženskom fudbalu, kao i ceremonija zatvaranja...
Nasuprot „Zoni nasleđa“, koja oslikava tradicionalni Japan, „Zona Tokijskog zaliva“ predstavlja moderan, urbani lokalitet na kom je smešteno 16 borilišta, od kojih su svakako najimpozantniji „Arijake gimnastički centar“ i „Tokio centar za vodene sportove“. Nažalost, kapacitet od 15 hiljada gledalaca neće biti ispunjen u objektu namenjenom za plivanje, skokove u vodu i umetničko plivanje. Zahvaljujući pokretnim zidovima i podovima, dužina i dubina mogu da se prilagođavaju u oba bazena, glavnom i onom za zagrevanje. Ovo je jedan od novoizgrađenih objekata koji će ostati u nasleđu Tokiju za sledeća domaća i međunarodna takmičenja, kao i za potrebe građanstva.
Divna, ali nažalost, privremena arena, kapaciteta 12 hiljada mesta za gimnastičare i gimnastičarke napravljena je u velikom delu od drveta. Nalazi se na lokaciji gde je nekada bila pilana, što je i poslužilo kao inspiracija arhitektama u pripremi za Igre. Čak su i klupe na tribinama od drveta. Objekat će se koristiti sledećih deset godina.
Čuvena dvorana izgrađena je za Olimpijske igre 1964. godine kako bi se u njoj nadmetali džudisti koji su tada prvi put uvršteni u program najvećeg sportskog događaja na svetu. Već tada je prozvana mekom borilačkih sportova, a postala je i poznata koncertna hala. Prvo Svetsko prvenstvo u karateu 1970. godine održalo se upravo na ovoj lokaciji, a Nipon Budokan ušao je ponovo u istoriju jer je sada ugostio karatiste na debiju na Olimpijskim igrama.
Kristina Bugarski