„Дневников“ лауреат кајакаш Страхиња Стефановић: Двоструки вицешампион света

Он је у овој години освојио две сребрне медаље и остварио је прву норму за српски кајак за Олимпијске игре у Токију. Страхиња је крајем августа постао светски вицешампион у једноседу на 200 метара у Сегедину, а пре тога је на Европском првенству за млађе сениоре у Рачицама, такође, узео сребро.

После много успеха на такмичењима за млађе категорије, 21–годишњи Стефановић је заблистао на шампионату у Мађарској. Најпре је у полуфиналу био први, да би фантастичну финалну трку завршио за 35,04 секунди, само 18 стотинки спорије од победника, актуелног светског и олимпијског првака и једног од најуспешнијих кајакаша, 35–годишњег Лијама Хита из Велике Британије.

– Заиста ми је била узбудљива сезона и имао сам стварно високе циљеве, које сам успео да остварим. Сребрна медаља на Светском првенству у Сегедину ми је највише значила због саме медаље и због  норме за Олимпијске игре у Токију. На то се надовезала и “Дневникова” награда, која је лепа мотивација и ветар у леђа за будућност – истакао је Стефановић. 

Токио главни циљ

Стефановић је после успешне сезоне имао месец дана паузе, после које се вратио у добро познат ритам тренинга.

– Тренутно смо у припремној фази, идемо на Јахорину где ћемо бити две седмице, па ћемо онда опет радити у Бачкој Паланци и тако у круг. Углавном смо стално на припремама и радимо на остваривању циљева. Такмичења почињу тек од априла, маја. Пре Олимпијских игара имамо Европско првенство и за то ћемо се ваљано припремати, али главни циљ нам је Токио – поручио је Стефановић.

Страхиња је добитник признања “Јован Микић Спартак”, које додељује Спортски савез под покровитељством Покрајинског секретаријата за спорт и омладину. Према избору жирија, Стефановићу је припала награда за најбољег покрајинског спортисту. Када се саберу утисци, 2019. је свакако била успешна за младог кајакаша, али увек је ту и она друга страна приче, која се скрива иза остварених резултата.

– Падова је било и цела сезона ми је стварно била мало слабија него иначе. Веровао сам у себе и на крају године на Светском првенству имао сам прилику да пружим свој максимум, што сам и урадио. Пре тога сам имао доста осцилација и трудио сам се да некако останем мотивисан, како бих у најважнијем тренутку био најбољи. 

Награда за велики рад стигла је у виду светског сребра и визе за Олимпијске игре.

– Припремао сам се да будем што бољи ове сезоне, али нисам баш толико веровао да могу оволико. Све се на крају поклопило и наместило и ја сам искористио најбољи тренутак да урадим шта је требало.

Страхиња тренира у Таркету под руководством Милана Ђенадића и још један је у низу оних који су из Бачке Паланке кренули у поход на медаље са највећих међународних такмичења и тако је наставио успешну традицију коју овај спорт има у том граду. 

– Ми смо сви млади, тренирамо и држимо се заједно и отуда такви успеси. Увек ће неко од нас постићи добар резултат, ако не ја, има и других одличних кајакаша који ће се успешно такмичити на највећим кајакашаким приредбама – казао је Страхиња Стефановић.      

К. Бугарски