Одбојкаши Србије после осам година попели се на кров Европе, трећи пут у историји

Девет победа, без пораза, трасирало је пут Србији, кроз групну фазу, па преко Украјине, Фрнцуске и Словеније у финалу, све до европског злата које је последњи пут освојено пре осам година у Бечу.

Финале са Словенијом било је прича за себе, изгубљен први сет није наговештавао ништа добро, али су наредна три наши момци одиграли у даху, тимским духом и великим пожртвовањем исковано је ново злато, а све под диригентском палицом  селектора Слободана Ковача. Пре тог меча, сви су се сетили финала Еврпоског првенства за кошаркаше од пре две године када је Словенија савладала Србију (93:85), па су одбојкаши вратили тај дуг у ривалству ових селекција.

- Тешко је објаснити количину поноса коју осећам после овог успеха. Имао сам прилику већ 2011. године да се са старијим и искуснијим момцима попнем на врх постоља, али сада је осећај другачији. Било је тешко на сваком мечу, ривали су били за респект, како у групној фази, тако и у завршници. Најтеже је ипак било са Французима, победити их на њиховом терену није лако, а финале је кренуло како нисмо очекивали, све док нисмо достигли потребан ниво игре да се победи квалитетан ривал. Мало ко је очекивао да ћемо доћи до успеха, осим нас, а успели смо и веома смо срећни и поносни. Титула најбољег играча шампионата ласка, као и свако појединачно признање, али све је то заслуга екипа без које не бисмо дошли ту где јесмо – рекао је Урош Ковачевић.

Коректор Александар Атанасијевић био је најефикаснији појединац финалног меча, а каже да је ослучило јединство у тиму.

- Нису се обистиниле прогнозе многих, али реално је мало ко могао да се нада успеху на ЕП после слабо одиграних квалификација за Олимпијске игре. Одиграли смо као екипа, то је оно што нам је селектор Ковач усадио за ово кратко време. Морали смо да наступимо као један, јер је то био једини начин да дођемо до успеха. Од првог до поседњег поена смо тако играли и зато смо заслужили титулу најбољег у Европи – рекао је Атанасијевић.

М. Ристић

Није имао пуно времена селектор Слободан Ковач  да ради с репрезентацијом пре ЕП, са својим стручним тимом је дао све како би игра наших момака расла из меча у меч. Имао је искуства на месту селектор, али не у својој земљи, а већ на првом кораку је исковао злато.

Овај шампионат остаће на посебном месту у историји његових успеха јер је објединио играчку и тренерску европску златну медаљу.

- У финалу је Словенија имала велику подршку навијача. На крилима досадашњих резултата, одиграли су сјајан први сет. Рекао сам играчима да морамо да издржимо тај притисак. Упорност, стрпљива игра и дисциплина је довела до тога да одиграмо одлично у наставку, да их стегнемо, на шта нису имали одговор. Одиграли смо врхунски три сета. Бојао сам се да ћемо пасти кад нешто не крене како треба, али изгледа да сам имао праве речи, све је завршено златом. Нисам чудотворац како неки кажу, играчи су били ту и пре мене, а било је потребно да их убедим да имају све квалитет који су потребни за кров Европе. Наравно да има још детаља који могу да се дораде, али квалитет ове селекције је врхунски – рекао је Ковач.

Био је Ковач селектор Ирана и Словеније, слушао је туђе химне, али истиче да је најлепше чути своју, посебно с врха победничког постоља.

- Тамо сам био само професионалац, а овде сам професионалаца који ради срцем, ту је разлика. Видели смо једну пробу завршне церемоније, тада је на видео биму била застава Словеније изнад наше, то се никоме у репрезентацији није допало па смо морали све да завршимо да избегнемо тај сценаријо – у шаљивом тону је прокоментарисао Ковач.

У јануару се у Берлину играју квалификације за Олимпијске игре, биће то још један тежак испит за наше момке.

- Показали смо да вредимо, сада ће и очекивања бити већа. Не може другачије, притисак је увек ту, а ми смо одбојкашка велесила и морамо да се носимо с тим. Сада знамо да можемо, очекују нас јануарске квлификације, а тамо и ривали због којих ће то да личи на Европско првенство у малом. Надамо се најбољем јер место нам је у Токију – поручио је Ковач.    

М. Р.