Odbojkaši Srbije posle osam godina popeli se na krov Evrope, treći put u istoriji

Devet pobeda, bez poraza, trasiralo je put Srbiji, kroz grupnu fazu, pa preko Ukrajine, Frncuske i Slovenije u finalu, sve do evropskog zlata koje je poslednji put osvojeno pre osam godina u Beču.

Finale sa Slovenijom bilo je priča za sebe, izgubljen prvi set nije nagoveštavao ništa dobro, ali su naredna tri naši momci odigrali u dahu, timskim duhom i velikim požrtvovanjem iskovano je novo zlato, a sve pod dirigentskom palicom  selektora Slobodana Kovača. Pre tog meča, svi su se setili finala Evrposkog prvenstva za košarkaše od pre dve godine kada je Slovenija savladala Srbiju (93:85), pa su odbojkaši vratili taj dug u rivalstvu ovih selekcija.

- Teško je objasniti količinu ponosa koju osećam posle ovog uspeha. Imao sam priliku već 2011. godine da se sa starijim i iskusnijim momcima popnem na vrh postolja, ali sada je osećaj drugačiji. Bilo je teško na svakom meču, rivali su bili za respekt, kako u grupnoj fazi, tako i u završnici. Najteže je ipak bilo sa Francuzima, pobediti ih na njihovom terenu nije lako, a finale je krenulo kako nismo očekivali, sve dok nismo dostigli potreban nivo igre da se pobedi kvalitetan rival. Malo ko je očekivao da ćemo doći do uspeha, osim nas, a uspeli smo i veoma smo srećni i ponosni. Titula najboljeg igrača šampionata laska, kao i svako pojedinačno priznanje, ali sve je to zasluga ekipa bez koje ne bismo došli tu gde jesmo – rekao je Uroš Kovačević.

Korektor Aleksandar Atanasijević bio je najefikasniji pojedinac finalnog meča, a kaže da je oslučilo jedinstvo u timu.

- Nisu se obistinile prognoze mnogih, ali realno je malo ko mogao da se nada uspehu na EP posle slabo odigranih kvalifikacija za Olimpijske igre. Odigrali smo kao ekipa, to je ono što nam je selektor Kovač usadio za ovo kratko vreme. Morali smo da nastupimo kao jedan, jer je to bio jedini način da dođemo do uspeha. Od prvog do posednjeg poena smo tako igrali i zato smo zaslužili titulu najboljeg u Evropi – rekao je Atanasijević.

M. Ristić

Nije imao puno vremena selektor Slobodan Kovač  da radi s reprezentacijom pre EP, sa svojim stručnim timom je dao sve kako bi igra naših momaka rasla iz meča u meč. Imao je iskustva na mestu selektor, ali ne u svojoj zemlji, a već na prvom koraku je iskovao zlato.

Ovaj šampionat ostaće na posebnom mestu u istoriji njegovih uspeha jer je objedinio igračku i trenersku evropsku zlatnu medalju.

- U finalu je Slovenija imala veliku podršku navijača. Na krilima dosadašnjih rezultata, odigrali su sjajan prvi set. Rekao sam igračima da moramo da izdržimo taj pritisak. Upornost, strpljiva igra i disciplina je dovela do toga da odigramo odlično u nastavku, da ih stegnemo, na šta nisu imali odgovor. Odigrali smo vrhunski tri seta. Bojao sam se da ćemo pasti kad nešto ne krene kako treba, ali izgleda da sam imao prave reči, sve je završeno zlatom. Nisam čudotvorac kako neki kažu, igrači su bili tu i pre mene, a bilo je potrebno da ih ubedim da imaju sve kvalitet koji su potrebni za krov Evrope. Naravno da ima još detalja koji mogu da se dorade, ali kvalitet ove selekcije je vrhunski – rekao je Kovač.

Bio je Kovač selektor Irana i Slovenije, slušao je tuđe himne, ali ističe da je najlepše čuti svoju, posebno s vrha pobedničkog postolja.

- Tamo sam bio samo profesionalac, a ovde sam profesionalaca koji radi srcem, tu je razlika. Videli smo jednu probu završne ceremonije, tada je na video bimu bila zastava Slovenije iznad naše, to se nikome u reprezentaciji nije dopalo pa smo morali sve da završimo da izbegnemo taj scenarijo – u šaljivom tonu je prokomentarisao Kovač.

U januaru se u Berlinu igraju kvalifikacije za Olimpijske igre, biće to još jedan težak ispit za naše momke.

- Pokazali smo da vredimo, sada će i očekivanja biti veća. Ne može drugačije, pritisak je uvek tu, a mi smo odbojkaška velesila i moramo da se nosimo s tim. Sada znamo da možemo, očekuju nas januarske kvlifikacije, a tamo i rivali zbog kojih će to da liči na Evropsko prvenstvo u malom. Nadamo se najboljem jer mesto nam je u Tokiju – poručio je Kovač.    

M. R.