Михаило Васић, Дневников спортиста године: Ми баскет не играмо, ми га живимо

Један од њих је Новосађанин Михаило Васић, који већ годинама поставља високе стандарде, када је реч о баскету “3 на 3”. Заједно са Дејаном Мајсторовићем, Марком Бранковићем и Страхињом Стојачићем, Васић је минуле године доминантно освојио злата на највећим такмичењима, док је његова екипа Лимана позиционирана као једна од најбољих на свету. Михаило је, као и сваки шампион, до светског врха морао да прође пут који није био једноставан. Од баскета на Детелинари, Новом насељу, Лиману, бројних путовања по Србији и Мађарској, дочекао је да буде део српског олимпијског баскеташког тима у Токију 2021. године. Да на истом месту, како нам је касније открио, упозна једног од својих идола.

Све то био је наговештај за годину која је уследила и која ће заувек бити уписана у историју спорта који је дубоко уткан у нерв сваког Новосађанина, о чему годинама сведоче резултати баскеташа из овог града. У складу са “Дневниковом” традицијом да награђује шампионе, ове године дошао је ред на Васића, да после светског и европског злата понесе и звање најбољег спортисте Војводине у избору нашег листа.

Шта вам представља „Дневникова” награда?

– Много ми значи и велика ми је част. То што сам међу најбољима у свом спорту је невероватна ствар. Када сам почињао да тренирам, маштао сам о томе, тако да осећам велико задовољство што сам примио ту награду, која уједно представља и велики подстрек за даље бављење овим спортом – поручио је Васић.

Шта је оно чега се највише сећате када се осврнете на почетак бављења баскетом „три на три”?

– Прво што ми падне на памет је да смо почели да играмо из невероватне љубави. Путовали смо по целој Србији, играли смо турнире и када смо видели да можемо да будемо добри, мало смо се уозбиљили. На крају смо имали срећу да је спорт достигао ескпанзију у тренутку кад смо били на врхунцу. Препознали смо добар моменат да се дигнемо до најквалитетнијих светских екипа. Већ пет, шест година ми смо међу три најбоља тима на свету, али ти почеци, путовања по Србији и Мађарској, носе посебну драж.

Колико се баскет „три на три” променио откако сте почели професионално да га играте?

– Променио се доста, јер је то нови спорт. Баскет “3 на 3” је дебитовао 2012. године и све више напредује. Екипе су све озбиљније и посвећеније том спорту, тако да је достигао професионалност коју није имао пре пет, шест година. Очекујем да ће све више да расте, јер има сјајну будућност у свету. Сви воле да га играју, а у неким државама је то национални спорт, доста се улаже у њега.

Како бисте објаснили то што најбоље светске екипе у баскету „три на три” већ годинама долазе из Новог Сада?

– Нови Сад је колевка баскета “3 на 3” и многе екипе долазе да тренирају са нама овде и да се припремају за турнире. Велику улогу у томе има екипа Новог Сада, која је пионир овог спорта, која је овај спорт прославила. Њиховим трагом смо и ми кренули, а резултати сведоче да смо на добром путу. 

Шта српске баскеташе чини толико доминантним у односу на остале.

– Ми улажемо себе у то што радимо, живимо баскет и то прави разлику када је реч о утакмицама на једну, две лопте. Увек пронађемо снагу и менталитет да успемо да победимо ривале у самим завршницама – истакао је Васић.

У минулој години остварили сте велике успехе, пре свега са националним тимом. Какав је утисак на крају 2022, да ли сте задовољни учињеним?

– Заиста је био невероватан осећај када смо освојили светско и европско злато у једној години. То се до сада само једном десило и то је круна ове године, што се мене лично тиче. Када је реч о екипи  Лимана, освојили смо пет трунира – четири čеlinyеra и један мастерс. Тренутно смо други на свету, иза Уба, који је имао невероватну годину. Освојили су  Завршни турнир на крају. На тимском плану било је веома турбуленто, много успона и падова, али је сезона била задовољавајућа. Ни сјајна, ни лоша.

Били сте део репрезентације Србије, која је на Олимпијским играма у Токију освојила бронзану медаљу. Како бисте дефинисали разлику између олимпијског и осталих турнира на којима сте играли?

– Олимпијске игре су круна сваког спортисте, сви живе за то. Разлика између ОИ и других турнира је што су сви светски спортисти тамо, живите са њима у истом кампусу, једете у истој кафетерији и то носи неку посебну драж. Управо на Играма спортисти осећају највећи притисак, јер се одржавају на сваке четири године. Ми смо у Токију били заиста добри, забележили смо седам победа у групи и доста људи је причало да је неминовно било да дође благи пад форме, који се десио против Руса у полуфиналу. Остаје велика жал за тим финалом, али шта је, ту је, ближи се Париз и надам се да ћемо бити у стању да то исправимо.

Шта бисте навели као примарне циљеве у 2023. години?

– То је квалификациона година за Олимпијске игре. Имамо велике шансе да се директно пласирамо, јер Србија има три тима у топ 12 на свету – Уб, Лиман и Партизан. Такође, имамо доста играча који играју сјајно у другим тимовима, прегршт сјајних играча. Мој лични циљ је увек највиши, увек дајем све од себе. Надам се да ћу изборити учешће на Европском и Светском првенству и да ћу тамо представљати своју државу – рекао је Михаило Васић.

Вук-Милош Петровић

Упркос томе што је спортска јавност очекивала злато на ОИ у Токију, баскеташе је у полуфиналу изненадила Русија, а Васић разлоге неуспеха види у партији своје екипе која није била на нивоу.

– Сви су говорили да би ствари биле другачије да смо једну утакмицу у групи изгубили, али смо таквог менталитета да у сваки сусрет улазимо максимално, идемо на победу. Не мислим да је то разлог због којег смо изгубили од Руса. Једноставно, дошла је таква утакмица да су били невероватни, а ми смо пружили најслабију партију у последњих четири, пет година – навео је баскеташ Лимана.