Mihailo Vasić, Dnevnikov sportista godine: Mi basket ne igramo, mi ga živimo

Jedan od njih je Novosađanin Mihailo Vasić, koji već godinama postavlja visoke standarde, kada je reč o basketu “3 na 3”. Zajedno sa Dejanom Majstorovićem, Markom Brankovićem i Strahinjom Stojačićem, Vasić je minule godine dominantno osvojio zlata na najvećim takmičenjima, dok je njegova ekipa Limana pozicionirana kao jedna od najboljih na svetu. Mihailo je, kao i svaki šampion, do svetskog vrha morao da prođe put koji nije bio jednostavan. Od basketa na Detelinari, Novom naselju, Limanu, brojnih putovanja po Srbiji i Mađarskoj, dočekao je da bude deo srpskog olimpijskog basketaškog tima u Tokiju 2021. godine. Da na istom mestu, kako nam je kasnije otkrio, upozna jednog od svojih idola.

Sve to bio je nagoveštaj za godinu koja je usledila i koja će zauvek biti upisana u istoriju sporta koji je duboko utkan u nerv svakog Novosađanina, o čemu godinama svedoče rezultati basketaša iz ovog grada. U skladu sa “Dnevnikovom” tradicijom da nagrađuje šampione, ove godine došao je red na Vasića, da posle svetskog i evropskog zlata ponese i zvanje najboljeg sportiste Vojvodine u izboru našeg lista.

Šta vam predstavlja „Dnevnikova” nagrada?

– Mnogo mi znači i velika mi je čast. To što sam među najboljima u svom sportu je neverovatna stvar. Kada sam počinjao da treniram, maštao sam o tome, tako da osećam veliko zadovoljstvo što sam primio tu nagradu, koja ujedno predstavlja i veliki podstrek za dalje bavljenje ovim sportom – poručio je Vasić.

Šta je ono čega se najviše sećate kada se osvrnete na početak bavljenja basketom „tri na tri”?

– Prvo što mi padne na pamet je da smo počeli da igramo iz neverovatne ljubavi. Putovali smo po celoj Srbiji, igrali smo turnire i kada smo videli da možemo da budemo dobri, malo smo se uozbiljili. Na kraju smo imali sreću da je sport dostigao eskpanziju u trenutku kad smo bili na vrhuncu. Prepoznali smo dobar momenat da se dignemo do najkvalitetnijih svetskih ekipa. Već pet, šest godina mi smo među tri najbolja tima na svetu, ali ti počeci, putovanja po Srbiji i Mađarskoj, nose posebnu draž.

Koliko se basket „tri na tri” promenio otkako ste počeli profesionalno da ga igrate?

– Promenio se dosta, jer je to novi sport. Basket “3 na 3” je debitovao 2012. godine i sve više napreduje. Ekipe su sve ozbiljnije i posvećenije tom sportu, tako da je dostigao profesionalnost koju nije imao pre pet, šest godina. Očekujem da će sve više da raste, jer ima sjajnu budućnost u svetu. Svi vole da ga igraju, a u nekim državama je to nacionalni sport, dosta se ulaže u njega.

Kako biste objasnili to što najbolje svetske ekipe u basketu „tri na tri” već godinama dolaze iz Novog Sada?

– Novi Sad je kolevka basketa “3 na 3” i mnoge ekipe dolaze da treniraju sa nama ovde i da se pripremaju za turnire. Veliku ulogu u tome ima ekipa Novog Sada, koja je pionir ovog sporta, koja je ovaj sport proslavila. Njihovim tragom smo i mi krenuli, a rezultati svedoče da smo na dobrom putu. 

Šta srpske basketaše čini toliko dominantnim u odnosu na ostale.

– Mi ulažemo sebe u to što radimo, živimo basket i to pravi razliku kada je reč o utakmicama na jednu, dve lopte. Uvek pronađemo snagu i mentalitet da uspemo da pobedimo rivale u samim završnicama – istakao je Vasić.

U minuloj godini ostvarili ste velike uspehe, pre svega sa nacionalnim timom. Kakav je utisak na kraju 2022, da li ste zadovoljni učinjenim?

– Zaista je bio neverovatan osećaj kada smo osvojili svetsko i evropsko zlato u jednoj godini. To se do sada samo jednom desilo i to je kruna ove godine, što se mene lično tiče. Kada je reč o ekipi  Limana, osvojili smo pet trunira – četiri čelinyera i jedan masters. Trenutno smo drugi na svetu, iza Uba, koji je imao neverovatnu godinu. Osvojili su  Završni turnir na kraju. Na timskom planu bilo je veoma turbulento, mnogo uspona i padova, ali je sezona bila zadovoljavajuća. Ni sjajna, ni loša.

Bili ste deo reprezentacije Srbije, koja je na Olimpijskim igrama u Tokiju osvojila bronzanu medalju. Kako biste definisali razliku između olimpijskog i ostalih turnira na kojima ste igrali?

– Olimpijske igre su kruna svakog sportiste, svi žive za to. Razlika između OI i drugih turnira je što su svi svetski sportisti tamo, živite sa njima u istom kampusu, jedete u istoj kafeteriji i to nosi neku posebnu draž. Upravo na Igrama sportisti osećaju najveći pritisak, jer se održavaju na svake četiri godine. Mi smo u Tokiju bili zaista dobri, zabeležili smo sedam pobeda u grupi i dosta ljudi je pričalo da je neminovno bilo da dođe blagi pad forme, koji se desio protiv Rusa u polufinalu. Ostaje velika žal za tim finalom, ali šta je, tu je, bliži se Pariz i nadam se da ćemo biti u stanju da to ispravimo.

Šta biste naveli kao primarne ciljeve u 2023. godini?

– To je kvalifikaciona godina za Olimpijske igre. Imamo velike šanse da se direktno plasiramo, jer Srbija ima tri tima u top 12 na svetu – Ub, Liman i Partizan. Takođe, imamo dosta igrača koji igraju sjajno u drugim timovima, pregršt sjajnih igrača. Moj lični cilj je uvek najviši, uvek dajem sve od sebe. Nadam se da ću izboriti učešće na Evropskom i Svetskom prvenstvu i da ću tamo predstavljati svoju državu – rekao je Mihailo Vasić.

Vuk-Miloš Petrović

Uprkos tome što je sportska javnost očekivala zlato na OI u Tokiju, basketaše je u polufinalu iznenadila Rusija, a Vasić razloge neuspeha vidi u partiji svoje ekipe koja nije bila na nivou.

– Svi su govorili da bi stvari bile drugačije da smo jednu utakmicu u grupi izgubili, ali smo takvog mentaliteta da u svaki susret ulazimo maksimalno, idemo na pobedu. Ne mislim da je to razlog zbog kojeg smo izgubili od Rusa. Jednostavno, došla je takva utakmica da su bili neverovatni, a mi smo pružili najslabiju partiju u poslednjih četiri, pet godina – naveo je basketaš Limana.