КОШАРКАШ ФЕНЕРБАХЧЕА БОБАН МАРЈАНОВИЋ Идемо у правом смеру

Фенербахче је изгледао врхунски на самом почетку, дошао до скора 2-0, након чега су почели да се ређају порази, делом и због одсуства првог плејмејкера Скотија Вилбекина, кога неће бити до краја сезоне због тешке повреде. Некадашњи српски репрезентативац свестан је да су такве околности нормалне.

- Као и сваки тим, имамо успоне и падове и није лако стално држати форму и узлазну путању, као и током утакмице, а да други тим уопште не одговори на то. То је ствар менталног склопа да останеш прибран и спреман да реагујеш у таквим ситуацијама. Наравно да је Скоти врло важан шраф наше екипе и један од најбољих играча, јер је то реалност. Како човек ради, како се понаша на терену и ван терена, како игра… Већ знаш да од њега имаш сигурних 15 поена и да ће да пружи максимум. То нам највише фали, али се уигравамо. Нов тим смо, сви се навикавамо једни на друге. Није лако ни навићи се на мене. Идемо у правом смеру и у добрим смо рукама - рекао је Бобан Марјановић на почетку разовора за "Дневник".

Кад смо већ код тога, нови тренер бившег НБА аса је Шарунас Јасикевичијус, са којим није имао прилике раније да сарађује, али је подсетио на нешто друго.

- Сваки тренер има своју црту која га краси. Немам никаквих проблема са њим, сарадња је на професионалном нивоу, ван терена је невероватан човек. Људи гледају утакмицу па коментаришу да виче, али је то све нормално. Прва утакмица је мало чудна, а други пут се навикнеш. Сви имамо такав темперамент, само га другачије испољавамо. Кошаркашки, све речи хвале. Знамо и какав је играч био. Играо сам и против њега у млађим данима.

Фенербахче има интересантну центарску линију – Бобан Марјановић је “тежа петица”, Кем Бирч мобилнији, док Сертача Шанлија одликују шутерске способности.

- Мало је чудно јер смо толико другачији, али морамо да се навикавамо на то. Зависи у ком правцу утакмица иде. То је виђење тренера и ако је тако одлучио, ту смо да одрадимо наш посао. За то смо плаћени. Неки пут имаш и моментум, кошарка је игра моментума. Ако се осећаш добро, играћеш и следећу, ако си у глави ‘танак’ имаћеш осцилације.

Високи играчи и Турска су идеална асоцијација за нову велику ствар тамошње кошарке, Алперена Шенгуна, који израста у НБА звезду. Са њим је Бобан Марјановић имао прилику да дели паркет у Хјустон Рокетсима.

- Дечко је таленат, њему је идол Никола Јокић и гледа да га имитира. Чим га види, обрадује се. Знао је да ми говори да следећи пут када будемо ишли на вечеру (Јокић и Марјановић), да зовемо и њега. Ма, важи (смех). Добар момак. Већ је направио помак у НБА. Играли смо доста ‘један на један’, јер је млад и хоће све да ради, да шутира, трчи и игра ‘пет на пет’.

Хоће да остане после тренинга, све… Доста смо играли ‘један на један’, ‘два на два’, ‘три на три’, ‘четири на четири’. Увек је ту, активан. И сваки пут када му треба самопоуздање, после неке слабије утакмице, форсира да играмо ‘један на један’. ‘Па где си пошао, човече? Убићу ти самопоуздање’, знао сам да кажем (смех). Биће изванредан. Већ је звезда и биће још већа.

Иза себе има богату каријеру, напунио је 36 година и ближи је крају, него почетку, што је сигурно. Постоји ли нешто што би променио?

- Повукао сам потезе који треба да се повуку. Има милијарду ствари шта би било кад би било. Променио бих можда онај кош Каваја Ленарда, када сам био у Филаделфија 76ерсима, шут за победу у седмој утакмици полуфинала Источне конференције. Све остало је океј - закључио је Бобан Марјановић разговор за "Дневник".

В. М. Петровић