KOŠARKAŠ FENERBAHČEA BOBAN MARJANOVIĆ Idemo u pravom smeru

Fenerbahče je izgledao vrhunski na samom početku, došao do skora 2-0, nakon čega su počeli da se ređaju porazi, delom i zbog odsustva prvog plejmejkera Skotija Vilbekina, koga neće biti do kraja sezone zbog teške povrede. Nekadašnji srpski reprezentativac svestan je da su takve okolnosti normalne.

- Kao i svaki tim, imamo uspone i padove i nije lako stalno držati formu i uzlaznu putanju, kao i tokom utakmice, a da drugi tim uopšte ne odgovori na to. To je stvar mentalnog sklopa da ostaneš pribran i spreman da reaguješ u takvim situacijama. Naravno da je Skoti vrlo važan šraf naše ekipe i jedan od najboljih igrača, jer je to realnost. Kako čovek radi, kako se ponaša na terenu i van terena, kako igra… Već znaš da od njega imaš sigurnih 15 poena i da će da pruži maksimum. To nam najviše fali, ali se uigravamo. Nov tim smo, svi se navikavamo jedni na druge. Nije lako ni navići se na mene. Idemo u pravom smeru i u dobrim smo rukama - rekao je Boban Marjanović na početku razovora za "Dnevnik".

Kad smo već kod toga, novi trener bivšeg NBA asa je Šarunas Jasikevičijus, sa kojim nije imao prilike ranije da sarađuje, ali je podsetio na nešto drugo.

- Svaki trener ima svoju crtu koja ga krasi. Nemam nikakvih problema sa njim, saradnja je na profesionalnom nivou, van terena je neverovatan čovek. Ljudi gledaju utakmicu pa komentarišu da viče, ali je to sve normalno. Prva utakmica je malo čudna, a drugi put se navikneš. Svi imamo takav temperament, samo ga drugačije ispoljavamo. Košarkaški, sve reči hvale. Znamo i kakav je igrač bio. Igrao sam i protiv njega u mlađim danima.

Fenerbahče ima interesantnu centarsku liniju – Boban Marjanović je “teža petica”, Kem Birč mobilniji, dok Sertača Šanlija odlikuju šuterske sposobnosti.

- Malo je čudno jer smo toliko drugačiji, ali moramo da se navikavamo na to. Zavisi u kom pravcu utakmica ide. To je viđenje trenera i ako je tako odlučio, tu smo da odradimo naš posao. Za to smo plaćeni. Neki put imaš i momentum, košarka je igra momentuma. Ako se osećaš dobro, igraćeš i sledeću, ako si u glavi ‘tanak’ imaćeš oscilacije.

Visoki igrači i Turska su idealna asocijacija za novu veliku stvar tamošnje košarke, Alperena Šenguna, koji izrasta u NBA zvezdu. Sa njim je Boban Marjanović imao priliku da deli parket u Hjuston Roketsima.

- Dečko je talenat, njemu je idol Nikola Jokić i gleda da ga imitira. Čim ga vidi, obraduje se. Znao je da mi govori da sledeći put kada budemo išli na večeru (Jokić i Marjanović), da zovemo i njega. Ma, važi (smeh). Dobar momak. Već je napravio pomak u NBA. Igrali smo dosta ‘jedan na jedan’, jer je mlad i hoće sve da radi, da šutira, trči i igra ‘pet na pet’.

Hoće da ostane posle treninga, sve… Dosta smo igrali ‘jedan na jedan’, ‘dva na dva’, ‘tri na tri’, ‘četiri na četiri’. Uvek je tu, aktivan. I svaki put kada mu treba samopouzdanje, posle neke slabije utakmice, forsira da igramo ‘jedan na jedan’. ‘Pa gde si pošao, čoveče? Ubiću ti samopouzdanje’, znao sam da kažem (smeh). Biće izvanredan. Već je zvezda i biće još veća.

Iza sebe ima bogatu karijeru, napunio je 36 godina i bliži je kraju, nego početku, što je sigurno. Postoji li nešto što bi promenio?

- Povukao sam poteze koji treba da se povuku. Ima milijardu stvari šta bi bilo kad bi bilo. Promenio bih možda onaj koš Kavaja Lenarda, kada sam bio u Filadelfija 76ersima, šut za pobedu u sedmoj utakmici polufinala Istočne konferencije. Sve ostalo je okej - zaključio je Boban Marjanović razgovor za "Dnevnik".

V. M. Petrović