"ДНЕВНИКОВ" ИНТЕРВЈУ Урош Бањац - душа и срце КК Војводина

Управо та разноврсност његова је највећа снага. Може да брани још више позиција и као такав је интегрални део система перспективног стручњака, захваљујући којем игра Војводине перфектно функционише у оба правца, Статистички гледано, Бањац је на просеку од 10,1 поена у КЛС за нешто више од 22 минута у игри. Међутим, бројке не могу да сагледају реалну слику партија 22-годишњег Новосађанина, чија су редовна бацања на паркет и велика енергија саставни део репертоара.

Двоцифрени учинак Бањца још више добија на значају, с обзиром на то да је примарни дефанзивац на најквалитетнијим стрелцима сваког ривала. Све то му не смета да буде продуктиван на другој страни паркета, због чега се профилисао у једног од најбољих "ту-веј" играча у регионалној кошарци.

– Дошао сам у Слободу из Неоса и кренули смо да играмо квалификације, били аутсајдери и мислили да нећемо ни ући у лигу, да бисмо победили у све три утакмице. Ушли смо и кренули полако. Нисам имао представу шта да очекујем, јер су ривали тимови попут Црвене звезде и Партизана. Почео сам да играм, видео да могу са њима и само пустио да ствари иду својим током – рекао је Бањац.

За првотимца Војводине посебно је тада био битан двогодишњи период у којем се максимално посветио циљевима.

– Хтео сам да видим шта је максимум, мада резултат није дошао одмах. У том периоду Никола Угрица ми је доста помогао, Александар Комненић и Никола Дулејан, који ми је дао сву слободу у тој екипи. Профилисао сам се као носилац екипе, играо доста са лоптом и радио све за екипу.

Након успешног периода у Слободи, уследио је позив Војводине.

– Била је корона и тада помоћни тренер Милош је позвао мог оца. Ишли смо и у Борац Бањалуку на пробу, пошто ме је контактирао један менаџер, али од тога није било ништа. Свидела ми се Војводина због тога што сам у Новом Саду, у којем сам уписао и факултет. Мирослав Николић је био први тренер и ту креће нова прича. Нисам знао шта да очекујем. Било ми је речено да могу да добијем рад и добар тренинг и мени је то било довољно да покушам да се "прогурам".

Како каже, много се променио од доласка у новосадски тим.

– Дошао сам као млад играч, требало је да се докажем кроз тренинг и прву сезону нисам много играо. У другој сезони сам добио мало већу улогу, кад смо се пласирали у АБА 2. Играо сам на двојној регистрацији и Другу лигу за Стар и тај период ми је добро дошао, јер сам бележио добре партије у том рангу. У Војводини су се задесиле неке повреде играча, што сам искористио.

Такмичење у другом рангу помогло је Бањцу да пронађе форму.

– Кад си млад, битно је да играш у било ком рангу, само да играш и не седиш на клупи. Тренинг није као утакмица. Добра је лига, сви су искусни, "намазани". Тамо су много тежа гостовања, али је велика разлика, брже се игра у КЛС.

Један сусрет обележио је почетак мандата у Војводини.

– Други део друге сезоне и ситуација на утакмици против Ловћена. Дао сам тројку за изједначење и два слободна бацања за победу. То је најбољи осећај који сам имао у животу. Затим сам на следећем АБА 2 балону одиграо добро и постао још посвећенији.

Мало по мало и улога Бањца постајала је све значајнија у црвено-белом дресу, у којем је одиграо изузетно и у прошлој сезони, када је Војводина изненадила све и завршила на трећем месту КЛС, са истим бројем победа и пораза, као и водећи Златибор и Спартак.

– Од прошле сезоне нисам знао шта да очекујем, јер је у прве две било шта урадим, урадим, не очекује се превише. Затим сам у просеку играо 27-28 минута и покушао кроз одбрану да се наметнем, све у нападу је био само бонус.

Велику улогу у свему томе имао је и систем тренера Исаков-Ковачевића.

– Много детаља захтева, на тренингу исправља по три, четири пута неке наизглед ситнице. Што се тиче тактике и скаутинга, ту све мора да буде беспрекорно. Поготово је скаутингу посветио доста пажње, сваке године уводи нешто ново.

Куп Радивоја Кораћа биће наредни велики изазов за кошаркаше Војводине. Прошле сезоне управо је тај турнир био прилика да се Бањац одмери са најбољима.

– Највећа разлика у односу на те екипе је брзина, мораш брже да доносиш одлуке, већ су сви на месту, као и игра у контакту. Жеља и сан ми је да заиграм у АБА лиги  и волео бих да до тога дођем са Војводином. Овај пут прижељкујем да се одмеримо са Партизаном и Црвеном звездом у Купу, да видимо где смо.

Бек Војводине је летос вредно радио, како би био спреман баш за такве захтеве.

– Теретану и физичку припрему радио сам код Марка Стојановића и презадовољан сам напретком. Кошарку сам радио са Милорадом Селимовићем. Са њим сам тренирао и као млађи, па сам направио паузу. Одлазио сам у теретану у осам, код њега сам од 10 и увече у четири, пет. Од понедељка до петка, викендом одмарам. Задовољан сам партијама у досадашњем току сезоне, константан сам и увек на просеку. Надоградио сам нешто у односу на прошлу годину. Када би сваке сезоне могло да се напредује, било би врхунски.

Осврнуо се Бањац и на ривалитет са Спартаком, са којим ће црвено-бели вечерас од 19 часова одмерити снаге у дербију КЛС, који би можда могао да одреди и шампиона лиге, иако је тек половина сезоне.

– Родио се ривалитет, када су ушли у КЛС. Познајемо доста тих играча, костур је остао исти, прошле сезоне смо изгубили обе утакмице, плус финале Купа Војводине, тако да смо ове сезоне баш "загризли" да их победимо. Осети се против њих да је другачија утакмица.

Војводина је захваљујући одличној полусезони бар два корак испред осталих ривала, када је реч о шансама да се домогне трофеја у КЛС. Бањчево размишљање о будућим подвизима у вези је управо са највећим достигнућем у домаћој кошарци.

– Волео бих да освојимо прво место, али нам је примарни циљ да будемо у прве две екипе које воде у АБА 2 лигу. Никако да освојимо, прошле године нам је измакло. Што се тиче АБА 2 лиге, да уђемо у плеј-оф, па да видимо докле можемо. Играју се узвратне утакмице и можемо са свима – закључио је Урош Бањац.

Вук-Милош Петровић