"DNEVNIKOV" INTERVJU Uroš Banjac - duša i srce KK Vojvodina

Upravo ta raznovrsnost njegova je najveća snaga. Može da brani još više pozicija i kao takav je integralni deo sistema perspektivnog stručnjaka, zahvaljujući kojem igra Vojvodine perfektno funkcioniše u oba pravca, Statistički gledano, Banjac je na proseku od 10,1 poena u KLS za nešto više od 22 minuta u igri. Međutim, brojke ne mogu da sagledaju realnu sliku partija 22-godišnjeg Novosađanina, čija su redovna bacanja na parket i velika energija sastavni deo repertoara.

Dvocifreni učinak Banjca još više dobija na značaju, s obzirom na to da je primarni defanzivac na najkvalitetnijim strelcima svakog rivala. Sve to mu ne smeta da bude produktivan na drugoj strani parketa, zbog čega se profilisao u jednog od najboljih "tu-vej" igrača u regionalnoj košarci.

– Došao sam u Slobodu iz Neosa i krenuli smo da igramo kvalifikacije, bili autsajderi i mislili da nećemo ni ući u ligu, da bismo pobedili u sve tri utakmice. Ušli smo i krenuli polako. Nisam imao predstavu šta da očekujem, jer su rivali timovi poput Crvene zvezde i Partizana. Počeo sam da igram, video da mogu sa njima i samo pustio da stvari idu svojim tokom – rekao je Banjac.

Za prvotimca Vojvodine posebno je tada bio bitan dvogodišnji period u kojem se maksimalno posvetio ciljevima.

– Hteo sam da vidim šta je maksimum, mada rezultat nije došao odmah. U tom periodu Nikola Ugrica mi je dosta pomogao, Aleksandar Komnenić i Nikola Dulejan, koji mi je dao svu slobodu u toj ekipi. Profilisao sam se kao nosilac ekipe, igrao dosta sa loptom i radio sve za ekipu.

Nakon uspešnog perioda u Slobodi, usledio je poziv Vojvodine.

– Bila je korona i tada pomoćni trener Miloš je pozvao mog oca. Išli smo i u Borac Banjaluku na probu, pošto me je kontaktirao jedan menadžer, ali od toga nije bilo ništa. Svidela mi se Vojvodina zbog toga što sam u Novom Sadu, u kojem sam upisao i fakultet. Miroslav Nikolić je bio prvi trener i tu kreće nova priča. Nisam znao šta da očekujem. Bilo mi je rečeno da mogu da dobijem rad i dobar trening i meni je to bilo dovoljno da pokušam da se "proguram".

Kako kaže, mnogo se promenio od dolaska u novosadski tim.

– Došao sam kao mlad igrač, trebalo je da se dokažem kroz trening i prvu sezonu nisam mnogo igrao. U drugoj sezoni sam dobio malo veću ulogu, kad smo se plasirali u ABA 2. Igrao sam na dvojnoj registraciji i Drugu ligu za Star i taj period mi je dobro došao, jer sam beležio dobre partije u tom rangu. U Vojvodini su se zadesile neke povrede igrača, što sam iskoristio.

Takmičenje u drugom rangu pomoglo je Banjcu da pronađe formu.

– Kad si mlad, bitno je da igraš u bilo kom rangu, samo da igraš i ne sediš na klupi. Trening nije kao utakmica. Dobra je liga, svi su iskusni, "namazani". Tamo su mnogo teža gostovanja, ali je velika razlika, brže se igra u KLS.

Jedan susret obeležio je početak mandata u Vojvodini.

– Drugi deo druge sezone i situacija na utakmici protiv Lovćena. Dao sam trojku za izjednačenje i dva slobodna bacanja za pobedu. To je najbolji osećaj koji sam imao u životu. Zatim sam na sledećem ABA 2 balonu odigrao dobro i postao još posvećeniji.

Malo po malo i uloga Banjca postajala je sve značajnija u crveno-belom dresu, u kojem je odigrao izuzetno i u prošloj sezoni, kada je Vojvodina iznenadila sve i završila na trećem mestu KLS, sa istim brojem pobeda i poraza, kao i vodeći Zlatibor i Spartak.

– Od prošle sezone nisam znao šta da očekujem, jer je u prve dve bilo šta uradim, uradim, ne očekuje se previše. Zatim sam u proseku igrao 27-28 minuta i pokušao kroz odbranu da se nametnem, sve u napadu je bio samo bonus.

Veliku ulogu u svemu tome imao je i sistem trenera Isakov-Kovačevića.

– Mnogo detalja zahteva, na treningu ispravlja po tri, četiri puta neke naizgled sitnice. Što se tiče taktike i skautinga, tu sve mora da bude besprekorno. Pogotovo je skautingu posvetio dosta pažnje, svake godine uvodi nešto novo.

Kup Radivoja Koraća biće naredni veliki izazov za košarkaše Vojvodine. Prošle sezone upravo je taj turnir bio prilika da se Banjac odmeri sa najboljima.

– Najveća razlika u odnosu na te ekipe je brzina, moraš brže da donosiš odluke, već su svi na mestu, kao i igra u kontaktu. Želja i san mi je da zaigram u ABA ligi  i voleo bih da do toga dođem sa Vojvodinom. Ovaj put priželjkujem da se odmerimo sa Partizanom i Crvenom zvezdom u Kupu, da vidimo gde smo.

Bek Vojvodine je letos vredno radio, kako bi bio spreman baš za takve zahteve.

– Teretanu i fizičku pripremu radio sam kod Marka Stojanovića i prezadovoljan sam napretkom. Košarku sam radio sa Miloradom Selimovićem. Sa njim sam trenirao i kao mlađi, pa sam napravio pauzu. Odlazio sam u teretanu u osam, kod njega sam od 10 i uveče u četiri, pet. Od ponedeljka do petka, vikendom odmaram. Zadovoljan sam partijama u dosadašnjem toku sezone, konstantan sam i uvek na proseku. Nadogradio sam nešto u odnosu na prošlu godinu. Kada bi svake sezone moglo da se napreduje, bilo bi vrhunski.

Osvrnuo se Banjac i na rivalitet sa Spartakom, sa kojim će crveno-beli večeras od 19 časova odmeriti snage u derbiju KLS, koji bi možda mogao da odredi i šampiona lige, iako je tek polovina sezone.

– Rodio se rivalitet, kada su ušli u KLS. Poznajemo dosta tih igrača, kostur je ostao isti, prošle sezone smo izgubili obe utakmice, plus finale Kupa Vojvodine, tako da smo ove sezone baš "zagrizli" da ih pobedimo. Oseti se protiv njih da je drugačija utakmica.

Vojvodina je zahvaljujući odličnoj polusezoni bar dva korak ispred ostalih rivala, kada je reč o šansama da se domogne trofeja u KLS. Banjčevo razmišljanje o budućim podvizima u vezi je upravo sa najvećim dostignućem u domaćoj košarci.

– Voleo bih da osvojimo prvo mesto, ali nam je primarni cilj da budemo u prve dve ekipe koje vode u ABA 2 ligu. Nikako da osvojimo, prošle godine nam je izmaklo. Što se tiče ABA 2 lige, da uđemo u plej-of, pa da vidimo dokle možemo. Igraju se uzvratne utakmice i možemo sa svima – zaključio je Uroš Banjac.

Vuk-Miloš Petrović