Александар Јовановић, тренер ЖКК Војводина 021: Боримо се да будемо јачи

Тако је настала Војводина 021, чији је главни партнер и покровитељ постао Град. Клуб је стао на ноге, истакао високе амбиције, заиграо и у ВАБА лиги, али поред мука које је изазвала корона, невероватан сплет околности утицао је да се бори да уђе у плеј-оф домаћег првенства, док је ВАБА стављена у други план.

О актуелном тренутку клуба разговарали смо са тренером Александром Јовановићем.

- Велика је ствар то што је неколико градских челника Новог Сада, пре свих градоначелник Милош Вучевић и градски секретар за спорт Огњен Цвјетићанин, одлучило да помогну клубу. Годинама уназад имали смо мали buyеt, мањи од већине клубова у лиги, али смо и поред тога правили резултате који су били далеко изнад финансијских могућности. Било је јасно да клуб не може у недоглед тако да функционише – каже Јовановић.

Какве су амбиције биле на почетку сезоне, а какве су сада?

- У сезону смо ушли са жељом да освојимо бар један трофеј у домаћим такмичењима. Лане смо пред плеј- оф били на другој позицији, а у међувремену Град је стао иза клуба. Под тим околностима било је природно да пробамо да направимо искорак. Сада желимо да се пласирамо у плеј – оф и то би био успех, с обзиром на пехове који су нам се издешавали.

Шта се конкретно дешавало?

- Прво смо били принуђени да раскинемо уговор са америчким центром Шаквандом Милер Мекреј. Због пандемије страховала је и за себе и за породицу у САД и није могла да се концентрише на тренинге и утакмице. Јесенас смо, после победе над Звездом у Београду, имали седам играчица првог тима заражених коронавирусом и два тренера. То нас је жестоко избацило из ритма. Потом, 17. децембра десила се невероватна ствар, ништа слично нисам видео нити чуо да се икада догодило: на једној утакмици две наше играчице, Лара Радуловић и Ана Илић, теже су се повредиле, и то без дуела. Обе су покидале предње укрштене лигаменте и мораће на операцију. Сада немамо ни једног класичног центра, а изостанком Радуловићеве велик терет пао је на младу и неискусну Сару Опачић. Но, пробаћемо да будемо јачи од пехова.

Како стоје ствари у ВАБА лиги?

- Ушли смо са притајеним амбицијама, али је реалност испала сасвим другачија. Због пандемије, одиграли смо само три меча. Испоставило се да немамо довољно дугу клупу за ово такмичење. Сада, у згуснутом распореду, треба да одиграмо 11 утакмица, уз правило да она играчица која није била регистрована у термину када је меч требао да се одигра не може да наступи. То заиста нема никаквог смисла! Управни одбор клуба ће преиспитати да ли је уопште могуће да под таквим околностима наставимо ВАБА лигу.

Каква је ваша визија будућности клуба?

- Надам се да ће Град помоћи да се клуб у потпуности стабилизује, да буде у врху домаће женске кошарке и да наступа у међународним такмичењима, рецимо Еврокупу. Такође, један од приоритета је да ојачамо омладинску школу у којој ће талентоване и вредне девојчице стасати у успешне кошаркашице – рекао је Јовановић.

Како функционише рад са млађим категоријама?

- Задовољан сам. Кренули смо од нуле, а сада имамо стотинак девојчица, што је право богатство. Кадеткиње играју Јединствену лигу Србије, уз то наступају и у сениорском, трећем рангу такмичења. Имамо две пионирске екипе у такмичењима КСВ и КСНС, мини-баскет екипу, школицу кошарке...Велики посао ту обавља координатор млађих категорија Ненад Срдић, који поред свих обавеза стигне и да нам помогне у сениорском тиму.

        Душан Кнежић