Aleksandar Jovanović, trener ŽKK Vojvodina 021: Borimo se da budemo jači

Tako je nastala Vojvodina 021, čiji je glavni partner i pokrovitelj postao Grad. Klub je stao na noge, istakao visoke ambicije, zaigrao i u VABA ligi, ali pored muka koje je izazvala korona, neverovatan splet okolnosti uticao je da se bori da uđe u plej-of domaćeg prvenstva, dok je VABA stavljena u drugi plan.

O aktuelnom trenutku kluba razgovarali smo sa trenerom Aleksandrom Jovanovićem.

- Velika je stvar to što je nekoliko gradskih čelnika Novog Sada, pre svih gradonačelnik Miloš Vučević i gradski sekretar za sport Ognjen Cvjetićanin, odlučilo da pomognu klubu. Godinama unazad imali smo mali buyet, manji od većine klubova u ligi, ali smo i pored toga pravili rezultate koji su bili daleko iznad finansijskih mogućnosti. Bilo je jasno da klub ne može u nedogled tako da funkcioniše – kaže Jovanović.

Kakve su ambicije bile na početku sezone, a kakve su sada?

- U sezonu smo ušli sa željom da osvojimo bar jedan trofej u domaćim takmičenjima. Lane smo pred plej- of bili na drugoj poziciji, a u međuvremenu Grad je stao iza kluba. Pod tim okolnostima bilo je prirodno da probamo da napravimo iskorak. Sada želimo da se plasiramo u plej – of i to bi bio uspeh, s obzirom na pehove koji su nam se izdešavali.

Šta se konkretno dešavalo?

- Prvo smo bili prinuđeni da raskinemo ugovor sa američkim centrom Šakvandom Miler Mekrej. Zbog pandemije strahovala je i za sebe i za porodicu u SAD i nije mogla da se koncentriše na treninge i utakmice. Jesenas smo, posle pobede nad Zvezdom u Beogradu, imali sedam igračica prvog tima zaraženih koronavirusom i dva trenera. To nas je žestoko izbacilo iz ritma. Potom, 17. decembra desila se neverovatna stvar, ništa slično nisam video niti čuo da se ikada dogodilo: na jednoj utakmici dve naše igračice, Lara Radulović i Ana Ilić, teže su se povredile, i to bez duela. Obe su pokidale prednje ukrštene ligamente i moraće na operaciju. Sada nemamo ni jednog klasičnog centra, a izostankom Radulovićeve velik teret pao je na mladu i neiskusnu Saru Opačić. No, probaćemo da budemo jači od pehova.

Kako stoje stvari u VABA ligi?

- Ušli smo sa pritajenim ambicijama, ali je realnost ispala sasvim drugačija. Zbog pandemije, odigrali smo samo tri meča. Ispostavilo se da nemamo dovoljno dugu klupu za ovo takmičenje. Sada, u zgusnutom rasporedu, treba da odigramo 11 utakmica, uz pravilo da ona igračica koja nije bila registrovana u terminu kada je meč trebao da se odigra ne može da nastupi. To zaista nema nikakvog smisla! Upravni odbor kluba će preispitati da li je uopšte moguće da pod takvim okolnostima nastavimo VABA ligu.

Kakva je vaša vizija budućnosti kluba?

- Nadam se da će Grad pomoći da se klub u potpunosti stabilizuje, da bude u vrhu domaće ženske košarke i da nastupa u međunarodnim takmičenjima, recimo Evrokupu. Takođe, jedan od prioriteta je da ojačamo omladinsku školu u kojoj će talentovane i vredne devojčice stasati u uspešne košarkašice – rekao je Jovanović.

Kako funkcioniše rad sa mlađim kategorijama?

- Zadovoljan sam. Krenuli smo od nule, a sada imamo stotinak devojčica, što je pravo bogatstvo. Kadetkinje igraju Jedinstvenu ligu Srbije, uz to nastupaju i u seniorskom, trećem rangu takmičenja. Imamo dve pionirske ekipe u takmičenjima KSV i KSNS, mini-basket ekipu, školicu košarke...Veliki posao tu obavlja koordinator mlađih kategorija Nenad Srdić, koji pored svih obaveza stigne i da nam pomogne u seniorskom timu.

        Dušan Knežić