ИНТЕРВЈУ СА ПРЕДСЕДНИКОМ ОКС БОЖИДАРОМ МАЉКОВИЋЕМ Сви у Париз, за Србију!

Државни врх, са председником Александром Вучићем на челу, најавио је да ће сви спортски амбасадори наше земље имати оптималне услове за припреме, како би достојно репрезентовали Србију на најпрестижнијем спортском скупу на планети. О припремама за Игре разговарали смо са председником ОКС–а Божидаром Маљковићем.

– Задовољан сам, баш као што сам задовољан био и пред Игре у Токију, сарадњом са државом и помоћи која нам је пружена, што углавном реализујемо директно са председником Вучићем. Олимпијске игре су врло значајне, не само као спортски престиж. Ту се борите за своју земљу, за њен суверенитет. Није претерано тако да кажем, јер тиме свет види снагу борилачког духа нашег народа, који је формиран кроз историју. Задовољан јесам, а да ли може боље? Увек може боље.

Често чујемо фразу како би спорт требало одвојити од политике и препустити га струци. Ви сте код Жака Ширака били чест гост, краљ Хуан Карлос Вам је указао част, у Грчкој су се политичари утркивали ко ће пре до Вас, о Југославији да не причамо... 

– Председник Вучић, кога виђам често и који свесрдно помаже рад ОКС–а, никада није назвао и рекао требало би да урадите то и то, мада прати сва спортсла дешавања и доста се разуме у све. Пред олимпијским покретом је сада историјска прилика да МОК испоштује своја правила и свој кодекс. Не можемо да кажњавамо руске спортисте.  Ми следимо идеју да Руси дођу у Париз, јер најбоље знамо шта санкције значе и шта производе. И француски предсеник Макрон је за то.    

Док сте били тренер Панатинаикоса у Грчкој гостовали сте у једној ТВ емисији, где сте рекли да сви тренери могу на једну, Бајевић на другу страну. Колико је та разлика ишла у корист кошарке у минулих четврт?

– Душко је прави господин и ко га је назвао „принцем с Неретве“ погодио је суштину. Чудо је направио у Грчкој. А што се тиче популарности фудбала и кошарке, ништа се није променило. Што рече Вујадин Бошков „част свима, али фудбал је фудбал“. Велики су ту новци у игри...

У седам држава сте радили, са сваким клубом сте освајали трофеје, са три различита колектива (Југопластика, Лимож и Панатинаикос) освајали сте Евролигу, проглашавани за најбољег тренера на континенту... Били сте и селектор словеначке репрезентације, али српске никада...???

–Требало је да будем изабран. Једна група људи спречила је мој избор. Са ове дистанце, ако њима није жао, није ни мени. Не бих да их именујем. После, када сам преузео Уникаху и био везан чврстим уговорм, онда су ти исти људи пожурили да ме означе као издајника српског народа. Шта да радим, живот није перфектан, ја тим људима праштам.

И на крају, која је ваша порука младим људима у Србији?!

–Забрињавајући је податак да се 68 посто наше омладине не бави спортом нити спортским активностима. Само 12 посто је у спорту, а од тога само четири посто под надзором тренера. Према томе, ситуација није добра. Даноноћно радимо на томе да одвојимо децу од компјутера и у томе је и садржана моја порука младима. Заједно са Министрством спорта 150.000 деце смо извели на улице и тргове, усмеравајући их да се баве спортом. Основали смо Национални стручни савет при Министарству за спорт и надам се бољим данима у перспективи српске спортске породице, оптимистички је будућност спорта и физичке културе у нашој земљи – најавио председник Олимпијског комитета Србије Божидар Маљковић.  

Лазо Бакмаз

Бекам снима рекламу, а ја љут као рис

Једини сте тренер који је тренирао два велика шпанска клуба: најпре Барселону, деценију касније и Реал. Да ли сте тада Ви морали да се прилагођавате начину рада у „краљевском клубу“, или су пак Шпанци морали да прихвате ваш систем рада, који сте у међувремену учврстили резултатима у Југопластици, Лиможу, Панатинаикосу, Расингу, Уникахи ?

–Што се игре тиче, нема компромиса, ту сам се питао ја, као и у свим клубовима у којима сам радио. Што се других ствари тиче морао сам да се прилагођавам правилима великог клуба какав Реал јесте. На пример, Дејвид Бекам снима рекламу за Водафон, која кошта милион долара, ми морамо да изађемо из дворане. Ја љут као рис, али два дана немам дворану... Постоје правила у која се сви уклапамо, то је кодекс понашања великог клуба, у коме се вредности поштују.