INTERVJU SA PREDSEDNIKOM OKS BOŽIDAROM MALJKOVIĆEM Svi u Pariz, za Srbiju!

Državni vrh, sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu, najavio je da će svi sportski ambasadori naše zemlje imati optimalne uslove za pripreme, kako bi dostojno reprezentovali Srbiju na najprestižnijem sportskom skupu na planeti. O pripremama za Igre razgovarali smo sa predsednikom OKS–a Božidarom Maljkovićem.

– Zadovoljan sam, baš kao što sam zadovoljan bio i pred Igre u Tokiju, saradnjom sa državom i pomoći koja nam je pružena, što uglavnom realizujemo direktno sa predsednikom Vučićem. Olimpijske igre su vrlo značajne, ne samo kao sportski prestiž. Tu se borite za svoju zemlju, za njen suverenitet. Nije preterano tako da kažem, jer time svet vidi snagu borilačkog duha našeg naroda, koji je formiran kroz istoriju. Zadovoljan jesam, a da li može bolje? Uvek može bolje.

Često čujemo frazu kako bi sport trebalo odvojiti od politike i prepustiti ga struci. Vi ste kod Žaka Širaka bili čest gost, kralj Huan Karlos Vam je ukazao čast, u Grčkoj su se političari utrkivali ko će pre do Vas, o Jugoslaviji da ne pričamo... 

– Predsednik Vučić, koga viđam često i koji svesrdno pomaže rad OKS–a, nikada nije nazvao i rekao trebalo bi da uradite to i to, mada prati sva sportsla dešavanja i dosta se razume u sve. Pred olimpijskim pokretom je sada istorijska prilika da MOK ispoštuje svoja pravila i svoj kodeks. Ne možemo da kažnjavamo ruske sportiste.  Mi sledimo ideju da Rusi dođu u Pariz, jer najbolje znamo šta sankcije znače i šta proizvode. I francuski predsenik Makron je za to.    

Dok ste bili trener Panatinaikosa u Grčkoj gostovali ste u jednoj TV emisiji, gde ste rekli da svi treneri mogu na jednu, Bajević na drugu stranu. Koliko je ta razlika išla u korist košarke u minulih četvrt?

– Duško je pravi gospodin i ko ga je nazvao „princem s Neretve“ pogodio je suštinu. Čudo je napravio u Grčkoj. A što se tiče popularnosti fudbala i košarke, ništa se nije promenilo. Što reče Vujadin Boškov „čast svima, ali fudbal je fudbal“. Veliki su tu novci u igri...

U sedam država ste radili, sa svakim klubom ste osvajali trofeje, sa tri različita kolektiva (Jugoplastika, Limož i Panatinaikos) osvajali ste Evroligu, proglašavani za najboljeg trenera na kontinentu... Bili ste i selektor slovenačke reprezentacije, ali srpske nikada...???

–Trebalo je da budem izabran. Jedna grupa ljudi sprečila je moj izbor. Sa ove distance, ako njima nije žao, nije ni meni. Ne bih da ih imenujem. Posle, kada sam preuzeo Unikahu i bio vezan čvrstim ugovorm, onda su ti isti ljudi požurili da me označe kao izdajnika srpskog naroda. Šta da radim, život nije perfektan, ja tim ljudima praštam.

I na kraju, koja je vaša poruka mladim ljudima u Srbiji?!

–Zabrinjavajući je podatak da se 68 posto naše omladine ne bavi sportom niti sportskim aktivnostima. Samo 12 posto je u sportu, a od toga samo četiri posto pod nadzorom trenera. Prema tome, situacija nije dobra. Danonoćno radimo na tome da odvojimo decu od kompjutera i u tome je i sadržana moja poruka mladima. Zajedno sa Ministrstvom sporta 150.000 dece smo izveli na ulice i trgove, usmeravajući ih da se bave sportom. Osnovali smo Nacionalni stručni savet pri Ministarstvu za sport i nadam se boljim danima u perspektivi srpske sportske porodice, optimistički je budućnost sporta i fizičke kulture u našoj zemlji – najavio predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković.  

Lazo Bakmaz

Bekam snima reklamu, a ja ljut kao ris

Jedini ste trener koji je trenirao dva velika španska kluba: najpre Barselonu, deceniju kasnije i Real. Da li ste tada Vi morali da se prilagođavate načinu rada u „kraljevskom klubu“, ili su pak Španci morali da prihvate vaš sistem rada, koji ste u međuvremenu učvrstili rezultatima u Jugoplastici, Limožu, Panatinaikosu, Rasingu, Unikahi ?

–Što se igre tiče, nema kompromisa, tu sam se pitao ja, kao i u svim klubovima u kojima sam radio. Što se drugih stvari tiče morao sam da se prilagođavam pravilima velikog kluba kakav Real jeste. Na primer, Dejvid Bekam snima reklamu za Vodafon, koja košta milion dolara, mi moramo da izađemo iz dvorane. Ja ljut kao ris, ali dva dana nemam dvoranu... Postoje pravila u koja se svi uklapamo, to je kodeks ponašanja velikog kluba, u kome se vrednosti poštuju.