ВОША ИГРАЛА ТАМАН КОЛИКО ЈЕ БИЛО ПОТРЕБНО ЗА ДРУГИ КРУГ У КУПУ: Корак по корак, финале је циљ
Фудбалери Војводине, у такмичењу за Куп Србије, стартовали су миниламном победом (1:0) на гостовању код прволигашке екипе Радничког из Сремске Митровице, на стадиону новосаграђеног величанственог спортског објекта на мачванској обалали Саве.
Уз именовање Бамиделеа у улози стрелца одлучујућег гола, била би то и једина информација вредна памћења са утакмице која је означила Вошин први корак у намери да стигне до финалне утакмице и тако понови домет из претходне сезоне. И да учини корак више, онај одлучујући корак до фанфара које су пратиле генерацију пре четири године, са Ненадом Лалатовићем на челу стручног штаба и Стефаном Ђорђевићем, јединим преосталим играчем колектива, који о тријумфу против Партизана у нишком финалу сведочи, поносан на сопствену улогу стрелца одлучујућег гола из пенала.
Осмина финала 4. децембра
У осмину финала Купа Србије пласирали су се: Војводина, ТСЦ, Спартак, Младост (Л), Трепча – Раднички (Н), Графичар, Јавор, Радник, Раднички (К), Нови Пазар, ОФК Београд, Чукарички, Црвена звезда, Напредак, ИМТ и Партизан.
Мечеви осмине финала играју 4. децембра.
Војводина је улогу фавориота оправдала нивоом игре таман колико јој је и било потребно за пролаз у други круг, са знатно измењеним саставом у односу на тим који је добио врло важну првенствену утакмицу против ОФК Београда. Јасна је била намера тренера Лалатовића, упркос његовој најави да ће извести најбољи састав, да кључне играче одмори за предстојеће гостовање код Црвене звезде у суботу. Истина, стандардни играчи Петровић и Кораћ јесу били у стартној постави у Мачванској Митровици, али због картона нису на списку за дерби са шампионом. Уосталом, мало ко је и поверовао у могућност да најбољи тим у једној седмици игра у континуитету три утакмице, све важнију од важније. Основним информацијама, међутим, вредно је да додамо и повратак на гол стандардног голмана Драгана Росића, који је због комбинаторике са бонус играчима у минуле три првенствене утакмице седео на клупи за резервне играче. Уз поштовање и талента и вредности млађаног Матије Гочманца, начин на који је Росић достојанствено прихватио жртву, како правом професионалцу и приличи, вредно је помена. Тим пре што је интервенцијама за честитање, средином другог полувремена, у два наврата уградио сопствени учинак у победу свога тима.
Колико је вредан помена Росићев повратак на гол у сусрету са Радничким, барем у истој мери запазили смо и деби у сениорском саставу Војводине млађаног Вука Бошкана. Тек што је пунолетство прославио. На терену је наследио стрелца јединог и по пласман у наредну рунду одлучујућег гола Јусуфа Бамиделеа. Бошкановим наступом
Лалатовић је практично реализовао декларативно опредељење свију, у клубу и око њега, за неговање сопствених кадрова и промоцију играча стасалих у млађим селекцијама школе „Илија Пантелић“ на теренима Центра „Вујадин Бошков“.
Л. Бакмаз
