VOŠA IGRALA TAMAN KOLIKO JE BILO POTREBNO ZA DRUGI KRUG U KUPU: Korak po korak, finale je cilj
Fudbaleri Vojvodine, u takmičenju za Kup Srbije, startovali su minilamnom pobedom (1:0) na gostovanju kod prvoligaške ekipe Radničkog iz Sremske Mitrovice, na stadionu novosagrađenog veličanstvenog sportskog objekta na mačvanskoj obalali Save.
Uz imenovanje Bamidelea u ulozi strelca odlučujućeg gola, bila bi to i jedina informacija vredna pamćenja sa utakmice koja je označila Vošin prvi korak u nameri da stigne do finalne utakmice i tako ponovi domet iz prethodne sezone. I da učini korak više, onaj odlučujući korak do fanfara koje su pratile generaciju pre četiri godine, sa Nenadom Lalatovićem na čelu stručnog štaba i Stefanom Đorđevićem, jedinim preostalim igračem kolektiva, koji o trijumfu protiv Partizana u niškom finalu svedoči, ponosan na sopstvenu ulogu strelca odlučujućeg gola iz penala.
Osmina finala 4. decembra
U osminu finala Kupa Srbije plasirali su se: Vojvodina, TSC, Spartak, Mladost (L), Trepča – Radnički (N), Grafičar, Javor, Radnik, Radnički (K), Novi Pazar, OFK Beograd, Čukarički, Crvena zvezda, Napredak, IMT i Partizan.
Mečevi osmine finala igraju 4. decembra.
Vojvodina je ulogu favoriota opravdala nivoom igre taman koliko joj je i bilo potrebno za prolaz u drugi krug, sa znatno izmenjenim sastavom u odnosu na tim koji je dobio vrlo važnu prvenstvenu utakmicu protiv OFK Beograda. Jasna je bila namera trenera Lalatovića, uprkos njegovoj najavi da će izvesti najbolji sastav, da ključne igrače odmori za predstojeće gostovanje kod Crvene zvezde u subotu. Istina, standardni igrači Petrović i Korać jesu bili u startnoj postavi u Mačvanskoj Mitrovici, ali zbog kartona nisu na spisku za derbi sa šampionom. Uostalom, malo ko je i poverovao u mogućnost da najbolji tim u jednoj sedmici igra u kontinuitetu tri utakmice, sve važniju od važnije. Osnovnim informacijama, međutim, vredno je da dodamo i povratak na gol standardnog golmana Dragana Rosića, koji je zbog kombinatorike sa bonus igračima u minule tri prvenstvene utakmice sedeo na klupi za rezervne igrače. Uz poštovanje i talenta i vrednosti mlađanog Matije Gočmanca, način na koji je Rosić dostojanstveno prihvatio žrtvu, kako pravom profesionalcu i priliči, vredno je pomena. Tim pre što je intervencijama za čestitanje, sredinom drugog poluvremena, u dva navrata ugradio sopstveni učinak u pobedu svoga tima.
Koliko je vredan pomena Rosićev povratak na gol u susretu sa Radničkim, barem u istoj meri zapazili smo i debi u seniorskom sastavu Vojvodine mlađanog Vuka Boškana. Tek što je punoletstvo proslavio. Na terenu je nasledio strelca jedinog i po plasman u narednu rundu odlučujućeg gola Jusufa Bamidelea. Boškanovim nastupom
Lalatović je praktično realizovao deklarativno opredeljenje sviju, u klubu i oko njega, za negovanje sopstvenih kadrova i promociju igrača stasalih u mlađim selekcijama škole „Ilija Pantelić“ na terenima Centra „Vujadin Boškov“.
L. Bakmaz
