Војводина забележила и 15. првенствени пораз Европа је далеко

На жалост свих оних којима срца куцају за новосадске црвено–беле, то је све остала празна прича. Поново је одбрана „старе даме“ частила супарнике (пре)лаким голом, настављајући овосезонску „праксу“ да, када противник већ сам не успе да створи прилику, учине то дефанзивци црвено–белих и омогуће ривалу да се радује. Један гол био је довољан Нишлијама да остваре жељени резултат, а Новосађанима остаје да се питају шта се то с њима дешава у критичним тренуцима и због чега просто чашћавају супарнике.

Имала је чета тренера Драгана Радојичића припремљену утакмицу, уследиле су пред њу и одређене тактичке промене и надали су се у табору старијег суперлигаша из Српске Атине да могу да стигну до веома важне победе. Препустили су иницијативу домаћину, док су истовремено вребали из противудара. Међутим, да би план успео, потребно је неки пут и да се затресе мрежа ривала, а Новосађанима то није пошло за ногом.

– Успели смо да у првих 45 минута изведемо три–четири добре акције, али нисмо били довољно конкретни у нападу и недостајала нам је боља реализација – сложио се и Радојичић. – Ривал није успео озбиљније да нам запрети, а једини гол на утакмици постигао је из ситуације која није ни била права прилика. После тога, било је психолошки тешко вратити се у сусрет, па нисмо имали одговарајућа решења у нападу. Стварно је невероватно шта нам се дешава, па је читав план игре за друго полувреме пао воду након што је домаћин повео. Немам шта више да кажем, то је наша реалност и не могу да побегнем од тога.

У 75. минуту дуела на Чаиру, у игру је у екипи Војводине ушао Владан Новевски уместо Милана Лазаревића и практично се одмах повредио. У једном дуелу страдао му је зглоб на руци и указана му је помоћ, па се обрзо вратио на терен.

Новевски има тежу повреду зглоба, али, за сада, нема потребе за хируиршком интервенцијом – рекао је др Борко Вукосав, шеф медицинског тима црвено–белих. – Одмах на терену указана му је помоћ и повреда је адекватно збринута.  Пратићемо даље ситуацију, а за сваку похвалу је то што је овај младић показао велику жељу и вратио се у игру, како би помогао саиграчима.

Заиста је догађај из 49. минута обележио сусрет, све што се дешавало на терену пре, а онда после тог тренутка, брзо ће пасти у заборав. Серија великих грешака Роцкова, Стевановића, на крају и, заједнички, Ковачевића и голмана Војводине, донела је Радничком велику радост и могућила Мићибућију да се упише у листу стрелаца. Покушао је Радојичић да изменама размрда екипу, увео је у игру играче који су офанзивнији, али никакву промену то није донело. Једино је вредан помена био слободњак Душана Стевановића, али ни он, истине ради, није ишао у оквир гола.

Спутани несхватљивом бојазни да не погреше, али Миљан Вукадиновиоћ, Вељко Симић и остали новосадски фудбалери нашли су се у беспућу, изгубљени и немоћни да било шта промене. „Реал с Нишаве“ то је искористио и, иако ни он није пружио бог зна какву партију, стигао је до три бода која су га оставила у трци за четврто место. Четири рунде пре краја плеј–офа, иако не и математички, Новосађани лагано испадају из ње, јер им у недељу следи сусрет с Црвеном звездом код куће, а одмах затим и дуел с Партизаном у Београду. У актуелном тренутку у ком се њихов тим налази, тешко је поверовати у то да он има снаге да начини велико изненађење и извуче бар неки бод из та два сусрета. Наравно, спортски је веровати у чуда, али, утисак је, у случају Војводине она се сада граниче с научном фантастиком.

А. Предојевић