Vojvodina zabeležila i 15. prvenstveni poraz Evropa je daleko

Na žalost svih onih kojima srca kucaju za novosadske crveno–bele, to je sve ostala prazna priča. Ponovo je odbrana „stare dame“ častila suparnike (pre)lakim golom, nastavljajući ovosezonsku „praksu“ da, kada protivnik već sam ne uspe da stvori priliku, učine to defanzivci crveno–belih i omoguće rivalu da se raduje. Jedan gol bio je dovoljan Nišlijama da ostvare željeni rezultat, a Novosađanima ostaje da se pitaju šta se to s njima dešava u kritičnim trenucima i zbog čega prosto čašćavaju suparnike.

Imala je četa trenera Dragana Radojičića pripremljenu utakmicu, usledile su pred nju i određene taktičke promene i nadali su se u taboru starijeg superligaša iz Srpske Atine da mogu da stignu do veoma važne pobede. Prepustili su inicijativu domaćinu, dok su istovremeno vrebali iz protivudara. Međutim, da bi plan uspeo, potrebno je neki put i da se zatrese mreža rivala, a Novosađanima to nije pošlo za nogom.

– Uspeli smo da u prvih 45 minuta izvedemo tri–četiri dobre akcije, ali nismo bili dovoljno konkretni u napadu i nedostajala nam je bolja realizacija – složio se i Radojičić. – Rival nije uspeo ozbiljnije da nam zapreti, a jedini gol na utakmici postigao je iz situacije koja nije ni bila prava prilika. Posle toga, bilo je psihološki teško vratiti se u susret, pa nismo imali odgovarajuća rešenja u napadu. Stvarno je neverovatno šta nam se dešava, pa je čitav plan igre za drugo poluvreme pao vodu nakon što je domaćin poveo. Nemam šta više da kažem, to je naša realnost i ne mogu da pobegnem od toga.

U 75. minutu duela na Čairu, u igru je u ekipi Vojvodine ušao Vladan Novevski umesto Milana Lazarevića i praktično se odmah povredio. U jednom duelu stradao mu je zglob na ruci i ukazana mu je pomoć, pa se obrzo vratio na teren.

Novevski ima težu povredu zgloba, ali, za sada, nema potrebe za hiruirškom intervencijom – rekao je dr Borko Vukosav, šef medicinskog tima crveno–belih. – Odmah na terenu ukazana mu je pomoć i povreda je adekvatno zbrinuta.  Pratićemo dalje situaciju, a za svaku pohvalu je to što je ovaj mladić pokazao veliku želju i vratio se u igru, kako bi pomogao saigračima.

Zaista je događaj iz 49. minuta obeležio susret, sve što se dešavalo na terenu pre, a onda posle tog trenutka, brzo će pasti u zaborav. Serija velikih grešaka Rockova, Stevanovića, na kraju i, zajednički, Kovačevića i golmana Vojvodine, donela je Radničkom veliku radost i mogućila Mićibućiju da se upiše u listu strelaca. Pokušao je Radojičić da izmenama razmrda ekipu, uveo je u igru igrače koji su ofanzivniji, ali nikakvu promenu to nije donelo. Jedino je vredan pomena bio slobodnjak Dušana Stevanovića, ali ni on, istine radi, nije išao u okvir gola.

Sputani neshvatljivom bojazni da ne pogreše, ali Miljan Vukadinovioć, Veljko Simić i ostali novosadski fudbaleri našli su se u bespuću, izgubljeni i nemoćni da bilo šta promene. „Real s Nišave“ to je iskoristio i, iako ni on nije pružio bog zna kakvu partiju, stigao je do tri boda koja su ga ostavila u trci za četvrto mesto. Četiri runde pre kraja plej–ofa, iako ne i matematički, Novosađani lagano ispadaju iz nje, jer im u nedelju sledi susret s Crvenom zvezdom kod kuće, a odmah zatim i duel s Partizanom u Beogradu. U aktuelnom trenutku u kom se njihov tim nalazi, teško je poverovati u to da on ima snage da načini veliko iznenađenje i izvuče bar neki bod iz ta dva susreta. Naravno, sportski je verovati u čuda, ali, utisak je, u slučaju Vojvodine ona se sada graniče s naučnom fantastikom.

A. Predojević