Веселиновић: Изазов за читаву генерацију човечанства

О животу, баш као што то чини и када је реч о фудбалу, размишља на специфичан начин, тражећи смисао у ономе што нам се дешава као људској врсти. Управо због тога, с интересовањем смо ишчекивали оно што ће нам Аца рећи, односно његово виђење актуелне пандемије коронавируса и поглед у будућност.

- У друштву породице, дане принудне паузе проводим у Футогу, где ми је кућа – почео је причу Веселиновић. – Направио сам неки мој микро-свет, трудим се да размишљам позитивно и да пронађем разлоге за уживање. У тешком времену којем смо управо сведоци, морају да нас воде вера, нада и љубав, јер важно је да схватимо чињеницу да смо нарушили природну равотежу и да сада плаћамо томе цену. Све ово је нешто с чим се никада раније нисмо суочили, ова пошаст је изазов за читаву генерацију човечанства и, дубоко сам убеђен, можемо и морамо да будемо оптимисти када је у питању завршетак невеселог времена. Цитирао бих ту стихове Чика Јове Змаја, који је у једној од својих песама рекао: „Ко учини много, а може још више, мало му се пише. Ко учини мало, а не може више, добро му се пише.“. Једноставно, време је да покажемо емпатију и социјалну одговорност, јер само на тај начин вратићемо се лепоти свакодневног живота.

Није Веселиновићу требало постављати додатна питања, сам је наставио да беседи:

- Нарушили смо, дакле, природни ток ствари и само ми, дакле – људи, можемо да исправимо оно у чему смо погрешили. Искушење на којем смо се нашли доживљавам као опомену, јер је човечанство кренуло у контрасмеру и сада је јако важно да увидимо смисао онога с чиме смо се суочили. Верник сам и, као што је рекао наш владика Григорије, не би било нормално да зло победи. Још увек није крај овој пошасти и морамо да се стрпимо и да сачекамо да добро превлада.

Како проводите време када нисте у прилици да будете са својим играчима, на терену?

- Срећан сам што могу да помогнем онима којима је помоћ потребна. Поред тога, у свом дворишту проводим значајни део дана, имам у њему пуно воћа, цвећа и биљака и тренутно сам, као рођени Далматинац, решио да заменим једну смокву која је почела да расте онако како не треба. Поред тога, љубитељ сам књиге, доста читам, гледам филмове, али и радим на личном усваршавању, учењу страних језика и анализирању утакмица појединих европских фудбалских тимова. И, што је најзначајније, проводим време и дружим се с члановима моје породице, што нема цену.

Пређимо на фудбал. У Чукаричком сте, чини се, пронашли идеалну средину за ваше поимање „најважније споредне ствари на свету“ и начин рада који преферирате?

- Пут ме је током свих протеклих година, водио кроз разне средине и поднебља. Стигао сам у Чукарички, који годинама уназад има препознатљиву филозофију у раду и који инсистира на промоцији младих играча. Тренер сам стваралац и то ми јако одговара, тим пре што нам је основни циљ пред почетак сезоне био да уђемо у плеј-оф. Видите и сами да се сада жестоко боримо за излазак на европску сцену, а уз то смо промовисали и седморицу изузетно младих и талентованих момака, који су стигли и до репрезентативних селекција. Ту мислим на на голмана Петровића, као и на штопера Шапића, који је почео као трећа солуција на тој позицији, а сада је играч ког би радо видели у својим срединама многи клубови. Следе мали Каменовић, па Боба Тедић, који је већ остварио фантастични трансфер у Манчестер сити, Видосављевић који је 2001. годиште, а већ је постао млади репрезентатривац Србије, па Бирманчевић којег смо вратили на велику сцену, иако је од многих био отписан, а онда и члан младе селекције БиХ Стефан Ковач. Уз помоћ старијих првотимаца, при чему бих посебно нагласио допринос капитена Марка Доцића, освојили смо до сада 47 бодова на које смо изузетно поносни.

Видите ли тим с Бановог брда у европској конкуренцији у наредној сезони?

- Наше циљеве чине остварење три, да их тако назовем – постулата. То су да увек будемо у врху српског фудбала, да негујемо нападачки стил игре, без обзира на то да ли смо домаћини или гости и да, наравно, наставимо да промовишемо неке нове снаге.  Уколико првенство буде настављено, а видим да УЕФА на томе инсистира код свих својих чланица, учинићемо све што можемо да остваримо пласман у Европу, да се припремимо за сваку појединачну утакмицу која ће нам у том случају уследити, али и да будемо спремни да честитамо супарнику уколико на терену покаже да је бољи од нас.

Да ли ће се, по вама, Суперлига наставити?

- Рекох како размишљају људи у УЕФА, а видећемо и то како размишљају наши државни органи по овом питању. Још нико не може да буде сигуран да ће се првенство наставити, али, уколико то уследи, мораће да се води рачуна и о томе да је иза нас сада већ дугачка пауза и да ће свим тимовима бити потребан период за припреме. Извесно је да би се играло у згуснутом распореду, што је опасност по здравље играча, јер је могућност да се они повређују већа него иначе. Играчи су најважнији и видећемо каква ће коначна одлука да буде – нагласио је Александар Веселиновић, који ће у мају напунити 50 година и који сам примећује како је иза њега већ завидно фудбалско искуство које жели даље да надограђује.

Александар Предојевић

Као човека који воли да прочита добру књигу, а обзиром на то да сада има довољно времена за тај хоби, занимало нас је шта Аца Веселиновић тренутно чита.

- Сада сам се посветио Петеру Хандкеу и књизи „Моравска ноћ“, за коју се тврди да је једно од његових најбољих дела – одговорио је наш саговорник. – Хандке је познат као велики бунтовник, али и још већи пријатељ српског народа и заиста уживам у овој књизи и уз њу се опуштам.